Kako izabrati kvalitetnu hranu za koze?

Кoze mogu da jedu gotovo svaku zelenu biljku koja raste u našim uslovima. Izbor kabastih hraniva u njihovoj ishrani je veoma širok (oko 90 biljnih vrsta), a to je znatno više nego u ishrani ovaca (20) i goveda (17). Za koze je karakteristično to da vole raznovrsne obroke, to jest da se hrana češće menja. To povoljno deluje na apetit, ali i na proizvodnju mleka.

Ukoliko nema paše ili zelene hrane, kako tvrdi savetodavka za stočarstvo Verica Lazarević, kozama može da se daje silaža (do 3 kilograma na dan), bareni krompir (2 kg/dan), sporedni proizvodi nekih grana prehrambembene industrije (rezanci šećerne repe, pivski treber...), seno (do 3 kg/dan) slama žitarica (do 0,5 kg/dan).

Pažljivo sa silažom

Кukuruznu silažu treba koristiti uz maksimalan oprez zbog mogućnosti pojave probavnih i metabolitičkih poremećaja. Silaža lošijeg kvaliteta može da dovede i do većeg pada proizvodnje. Zato se količina silaže uvek ograničava i kombinuje sa drugim kabastim hranivima.

Prema tome kako ih koze rado jedu, gajene krmne kulture možemo podeliti u 3 osnovne grupe:

• crvena detelina, lucerka, grahorica, italijanski ljulj, ježevica, ovas, kukuruz, sirak, sudanska trava;
• seno, postrne zelene biljke, silaža, grašak;
• mačji rep, lisičji rep, kupus, uljana repica.

Nikada ne davati samo hraniva iz jedne grupe

Hraniva iz treće grupe ne treba da se daju kao jedina, već u kombinaciji sa nekim od hraniva iz prve ili druge grupe. Međutim, treba naglasiti da se za koze najznačijnim hranivima smatraju lucerka i crvena detelina, i to kako u smislu njihove hranljive vrednosti tako i u pogledu mogućnosti da ih koze jedu. Među drvećem koje koze rado brste izdvajaju se: jasen, leska, vrba, hrast i brest.

Kada je reč o žbunju to su: kupine, vres, štipavice... Od korenastih i krtolastih hraniva koze, pre svega, vole krompir i šećernu repu. Stočna i šećerna repa, takođe, mogu da se nađu na jelovniku. Osim toga stručnjaci preporučuju uz to i neko suvo kabasto hranivo. Seno treba da bude lisnato i dobro osušeno. Premda koze mogu vrlo uspešno da proberu dobre delove od loših, treba računati da ono što ostane nakon njihovog obroka one više neće jesti. Prednost se daje leguminoznom senu, ali je u osnovi prihvatljivo svako seno koje ima dosta lišća.

Koncentrovanu hranu grubo samleti

Кoncentrovana hrana za koze treba da bude grubo (ni u kom slučaju fino) samlevena. Još bolje je kada je ta hrana peletirana. Кoze su mnogo osetljivije na ubuđala koncentrovana hraniva od ovaca i goveda. Takođe, one nepovoljno reaguju na neke materije koje se nalaze u hranivima, kao što je slučaj sa glukozinolatima u sačmi uljane repice i sličnim materijama. Zato treba voditi računa o tome da se koze hrane kvalitetnom, svežom ili dobro očuvanom hranom. Ukoliko se desi da neka hraniva (ili smeše) odbiju, ne treba insistirati na tome već im treba obezbediti odgovarajuću alternativu. Činjenica je da koze koje su izvesno vreme hranjene moći da konzumiraju i hranu veoma slabog kvaliteta.

Koze izbegavaju hraniva lošijeg kvaliteta

Кao i kod ostalih preživara, i kod koza postoji veza između kvaliteta hrane i mogućnosti da se ona konzumira. Pošto se to višestruko odražava na proizvodnju koza, kvalitetu hrane mora da se posveti velika pažnja. Lošija hraniva ne samo da u sebi imaju manje hranljivih materija (ili su one teže dostupne), već ih životinje manje i konzumiraju.