Oplemenje autohotone rase ovaca sa Peštera sve više zauzimaju torove u Šumadiji. Do pre nekoliko godina na ovom podneblju one su mogle da se izbroje na prste jedne ruke, a danas ih ima preko 500 umatičenih.
Radivoje Veličković iz Novog Milanovca kod Kragujevca bavi se ovčarstvom pet godina i odmah se odlučio za sjeničku oplemenjenu ovcu u želji da gaji domaće rase.
Njegova iskustva su da ovoj rasi treba manje sena, nego plemenitim sortama, da se lako jagnje, a potomstvo se sama zadaja,
"Ne smeta im hladnoća ni oštre zime. U proseku 30 do 50 posto se blizne. Zaista nije zahtevna. Voli ispašu i hoće puno prostora. U selu ima mnogo zapuštenih imanja gde ljudi dozvoljavaju da ovce budu na ispaši samo da im ne bi rastao korov. Ali pored toga i sena hranim ih kukuruzom i ovsem. Nema oko njih mnogo posla, tako da planiram da proširim stado za desetak grla", kaže Radivoje Veličković.
A Radivoje nije jedini Šumadinac koji je odlučio da tor napuni baš sjeničkom oplemenjenom ovcom. Poslednjih godina ova rasa popularna je među stočarima u Šumadiji, te od ukupno 4.000 umatičenih ovaca, 500 su sjeničke oplemenjene.
Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u PSSS u Kragujevcu objašnjava da nije u pitanju stara autohtona rasa, već sjenička oplemenjena, poboljšana sjenička pramenka sa ovnovima merino i vitemberga.
"Stara autohtona rasa ima 30 kg i debelo runo, a ovo je oplemenjen rasa. Nije preporučljiva za isključivo ravničarske predele, ali za ravničarsko- brdsko- planinske, poput Šumadije je idealna. Vrlo je otporna na vremenske uslove i na bolesti," kaže Joksić.
Održava se ispašom. A nije potrebna ni i izgradnja nekih specifičnih objekata. Treba joj natkriveni prostor, da ne kisne i da nema promaje.
"Jedna strana može da bude otvorena osim gde su jagnjad. Rado idu na ispašu, a ovaj kraj je poznat po livadama i pašnjacima", kaže Goran Joksić.
Prema Joksićevim rečima najidealnija je razmera 1 hektar ispaše na 10-15 ovaca, da bi ovčarska proizvodnja bila isplativa.
"Sjenička oplemenjena ovca manje jede nego ostale rase. Može da jede i običnu šašinu, ili seno lošijeg kvaliteta. Ovo je dakle prelazna rasa, nije klasična autohtona, a nije ni plemenita. Ipak i ona dobija 7.000 dinara po grlu i potrebno je da domaćin ima u stadu najmanje 30 ovaca. Nije mali novac, ako se zna da recimo u Italiji i Sloveniji ovčari dobijaju po 20 evra", dodaje Joksić.
Razlog zbog koga se ovčari odlučuju radije za plemenite rase uglavnom je broj jagnjadi. Međutim, Joksić navodi da ta stavka ne trebalo da odvraća odgajivače.
Ljudi misle kako kaže Joksić da ova ovca ne može da se oblizni ili da ne može dva puta da se ojagnji. Ako se pojača ishrana, i primeni takozvani flešing sistem pojačane ishrane, rezultat je više nego dobar.
"Ako se doda više vitamina E, zatim ovas i sveža jaja u vreme priploda ovnovima, efekat je dobar, te ima plodnost skoro kao vitemberg", dodaje ovaj savetodavac.
Kada bi neko hteo da formira stado i pazari, na tržištu kvalitetna sjenička oplemenjena ovca košta od 200 do 250 evra, dok su jaganjci sa karakterističnim crnim flekama oko očiju oko 150 evra.
Povezana stočna vrsta
Tagovi
Autorka
130
Glasova: 37
Mlađima 28,5%
Glasova: 16
Starijima 12,3%
Glasova: 77
Svima je podjednako teško 59,2%