• Suša
  • 17.06.2020. 18:00
  • Francuska

Smanjuju broj stoke zbog nedostatka vode i krmnog bilja

Prošli mesec je bio topliji za 0,63°C od proseka, a sa sušom se bore poljoprivrednici u mnogim delovima sveta. Jedan od njih je francuski stočar koji mora kravama da kupuje krmno bilje i dovozi cisterne s vodom.

Foto: Depositphotos/vicenfoto
  • 82
  • 15
  • 0

Prema najnovijim podacima servisa Copernicus, zabeležen je najtopliji maj s temperaturom višom za 0,63°C od proseka zabeleženog u razdoblju od 1981. do 2010. godine, iako su uočena i neka odstupanja. Na primer, od Skandinavije do Crnog mora temperature su nešto niže od prosečnih zbog strujanja hladnijeg vazduha sa severozapada.

Jedan od trendova zagrevanja u poslednjih nekoliko meseci su sve više temperature na Sibiru, a ni prošli mesec nije bio izuzetak. Tamo su porasle za čak 10°C što uzrokuje šumske požare, ali i navalu moljaca.

U Australiji, delovima Brazila i Kanade bilo je pak hladnije od proseka, ali gledajući kartu kretanja temperatura, u većini delova sveta one su bile iznadprosečne. Iako je maj bio hladniji od proseka za Evropu, proleće je bilo 0,7°C toplije. 

Tri uzastopne suše - nedostatak vode i krmnog hraniva za stoku

Još jedan ključni trend ovog proleća je i ogromna suša u nekim delovima našeg kontinenta - na primer, u Velikoj Britaniji, na severu Francuske i u zemljama Beneluksa. Suša će, znamo, imati najveći uticaj na poljoprivredu, što najbolje pokazuje primer u departmanu Adrek, na jugu Francuske. 

Suša: U Belgiji zabranili navodnjavanje iz reke Izer, u Ukrajini manji prinosi pšenice

Tamošnji stočar, Orelijan Murije već 15 godina radi na farmi od 80 hektara, a posed je u vlasništvu njegove porodice od 1880. godine. Jedna od njihovih glavnih briga je upravo suša.

"Ne možemo da radimo na isti način kao pre. Uznemirujuće je što naše životinje više ne mogu na poljima da imaju prirodan izvor vode", rekao je za euronews

Njihova farma je nekada bila samodovoljna u proizvodnji krmog bilja, što više nije slučaj. Moraju da je kupuju od kasnog proleća pa nadalje. 

"Najveće promene u poslednjih nekoliko godina zaista su uzastopne suše. U poslednje tri godine pretrpeli smo tri ozbiljne takve krize, a već smo jednu imali ovoga proleća, što znači ogroman pad proizvodnje krmnog bilja", kaže francuski stočar.

Što se tiče vode, objašnjava da je i tu ista priča.

"Na ovom polju je nekada bilo izvora i potoka. Danas potok jedva ikad teče celu godinu, u proleće je presušio. Dakle, krave moramo snabdeti vodom iz cisterni."

Ovaj farmer čini što može. Smanjuje stado jer mu je trošak vode prevelik, a planira da zasadi vinovu lozu kako bi diverzifikovao proizvodnju te bio otporniji na sušu.

"Moramo da se prilagodimo ogromnim promenama koje svakodnevno viđamo. Godišnja doba više nisu ista, kiše i vrućine su toliko različiti od pređašnjih, da smo prisiljeni da promenimo svoj način rada".

Ključ u promenama sistema poljoprivredne proizvodnje?

Manjak vode, rastuće temperature i sve veći nedostatak sigurnosti problemi su s kojima se mnogi poljoprivrednici u celom svetu trenutno suočavaju. U međuvremenu moraju da nastave da proizvode hranu i reaguju na pritisak kako bi smanjili emisije gasova ugljen dioksida.

Do 2030. smanjiće se emisije štetnih gasova u poljoprivredi?

Mnogi poljoprivredni sektori rade na prilagođavanju rizicima, ali to nije dovoljno, napominje naučnik Patrik Bertuci iz Nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i sredinu (INRAE).

"Uopšteno govoreći, ako pogledamo trenutne promene u praksi, vidimo samo taktička prilagođavanja, a to znači da pokušavamo da izmenimo svoj način delovanja, bez promene poljoprivrednih sistema."

Te promene ne idu dovoljno daleko, kaže on, a temeljna rekonstrukcija je neizbežna. Šta više, on naglašava da bi se klimatski scenariji mogli promeniti od 2040. do 2050. godine, zavisno od sadašnjih akcija za ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

"Zavisno od evolucije klimatskih promena, a posebno ako ostanemo na uobičajenom scenariju, što znači da ne radimo ništa kako bismo ograničili emisije, tada ćemo od 2070. do 2100. imati potpunu promenu poljoprivrednog sistema, pa čak i ruralnog", upozorava Bertuci.


Tagovi

Suša Francuska Klimatske promene Copernicus Patrick Bertuzzi Aureliena Mouriera Krmno bilje Stočarstvo Hrana Voda


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.