Svinje koje se redovno hrane sojom bolje su zaštićene od virusnih patogena, pokazalo je novo istraživanje sa Univerzitetu u Ilinoisu. To otkriće istraživači pripisuju izoflavonima, prirodnim jedinjenjima ove mahunarke.
Virus reproduktivnog i respiratornog sindroma kod svinja (PRRSV) raširena je bolest koja američke proizvođače ove stoke košta oko 650 miliona dolara svake godine. Sada su naučnici na Univerzitetu u Ilinoisu dokazali da su životinje koje se redovno hrane sojom zaštićene od ovog virusa, a otkriće pripisuju izoflavonima, odnosno prirodnim jedinjenjima te mahunarke.
"Postoje dokazi da ishrana stoke sa sojom pomaže u zaštiti svinja od ovog virusa, ali još uvek nije jasno kako deluje", kaže za agdaily Rajan Dilger, koautor studije i vanredni profesor na Odseku za životinjske nauke ovog univerziteta. On i njegovi saradnici već su ukazivali na izoflavone iz ove biljke kao aktivne sastojke u ishrani te su želeli dodatno da istraže tu hipotezu.
"U ovom istraživanju naročito smo posmatrali njihov učinak na imunološki sistem. Hteli smo da saznamo kako možemo iskoristiti primarni izvor proteina u ishrani koja se već koristi za svinje i pružimo praktičan način za proizvođače u borbi protiv ove bolesti", kaže Dilger.
Razoran virus u stočarskoj industriji: Može uzrokovati 100-procentnu smrtnost, a leka nema
Reč je o flavonoidnom jedinjenju koji se prirodno pojavljuje u biljkama, a njena koncentracija je visoka u soji. "Ovo jedinjenje ima već dobro poznate zdravstvene prednosti i koristi se kao dodatak u ljudskoj ishrani", objašnjava Bruk Smit, vođa studije i diplomirani istraživač u programu Veterinarskih medicinskih stipendista.
"Kada su uključeni u ishranu zaraženih svinja, čini se da ovi izoflavoni podržavaju ili pomažu ovim životinjama u uklanjanju sekundarnih infekcija ili im omogućavaju bolji imunološki odgovor tako da ne podlegnu infekciji", tvrdi Smit.
Dilger dodaje da je ovo istraživanje jedinstveno u fokusu na ishranu. "Koristimo nešto što prolazi kroz probavni trakt da bismo pokušali da promenimo imunološki odgovor na virus koji se nalazi u plućima. Tako virus nikada ne dolazi u direktan kontakt s izoflavonima. To su dva različita sistema", objasnio je.
U istraživanje je bilo uključeno 96 svinja, podeljenih u tri grupe. Dve su bile zaražene PRRSV-om, jedna je od tih grupa primila dodatak izoflavona, dok druga nije. Kontrolna grupa nezaraznih životinja nije dobila dodatke.
Zaražene životinje koje nisu konzumirale ovo jedinjenje imale su oko 50 odsto veću stopu smrtnosti od infekcije od one koja je primala dodatak. Prema tome, izoflavoni bi mogli da imaju značajan ekonomski efekat na proizvođače, zaključili su istraživači.
U drugom delu studije istraživači su se konkretnije pozabavili mogu li ovi fitonutrijenti nedirektno koristiti imunološkom sistemu menjajući profile bakterija u debelom crevu svinja.
"Nismo znali postoji li direktan učinak izoflavona na imunološki sistem ili je to rezultat fitonutrijenta koji pogoduju rezidencijalnim bakterijama, a koji su tada imali neidirektan učinak na domaćina", rekao je Smit.
Oni su uspeli da isključe nedirektni učinak ovog jedinjenja putem bakterija. Međutim, iako nisu bili u stanju da objasne biološke mehanizme, jasno je da su izoflavoni korisni.
Kako utiču sirova i prerađena soja na ishranu krava i proizvodnju mleka
Soja je obično deo ishrane svinja, a istraživači preporučuju proizvođačima da se toga drže. Iako ovi fitonutrijenti imaju široku paletu antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava, takođe imaju komponente estrogena koje mogu uticati na ženke u uzgoju i promeniti reproduktivni ciklus.
Istraživači ističu da njihova otkrića mogu da imaju značaj i na ljudsko zdravlje.
"Uveli smo ljudski kontekst u stočarstvo i stavili ga u scenario poljoprivrede. Otkrili smo nešto što može koristi proizvođačima svinja, ali svakako treba dodatna istraživanja kako bi pomoglo i ljudima", zaključio je Dilger.
Tagovi
Autorka
