Stočarski sektor igra značajnu ekonomsku i socijalnu ulogu u Evropi. Potvrđuju to podaci iz 2017. godine kada je vrednost ove proizvodnje u EU-28 bila 170 milijardi evra , što predstavlja 40 odsto ukupne poljoprivredne aktivnosti. Dalje, evropske farme stoke zapošljavaju oko četiri miliona ljudi, sa prosečno jednog do dva radnika po stočnoj farmi. Što se tiče potrošnje, proteini životinjskog porekla pokrivaju preko 50 odsto ukupnog sadržaja proteina u ishrani.
U 2020. godini očekuje se da će svaki Evropljanin pojesti 69,5 kilograma mesa i 236 litara mleka. Poslednjih godina potrošnja mesa i mlečnih proizvoda u EU počela je da opada, a očekuje se da će se dodatno smanjiti do 2030.
Smanjiti potrošnju mesa za 70 odsto do 2030. - velike štete za stočarski sektor?
Stoji to u nedavno objavljenoj studiji Evropske komisije o budućnosti stočarstva u EU za koju su angažovana i dva nezavisna eksperta koja su u debati o uticaju ovog sektora na okolinu raščlanila njegov negativan uticaj u pogledu emisija štetnih gasova, ali i pozitivan u pogledu održavanja trajnih pašnjaka, a posledično i bioraznovrsnost, te važnog izvora ugljenika.
Analiza 'za i protiv'
"Iako je puno učinjeno na smanjenju negativnih efekata, može se učiniti mnogo više ", svojevrstan je zaključak ove nezavisne 'Studije o budućnosti stočarstva u EU: Kako doprineti održivom poljoprivrednom sektoru?',
U analizi 'za i protiv' uticaja stočarskog sektora na okolinu se navodi, podsetimo, kako je 2017. poljoprivredni sektor proizveo 10 odsto ukupnih emisija štetnih gasova, što je manje od industrije (38 odsto) ili saobraćaja (21 odsto), ali ako se uključe sve emisije povezane sa ovom proizvodnjom (transport i prerada stočne hrane), taj je sektor odgovoran za 81-86 odsto ukupnih poljoprivrednih emisija štetnih gasova. Ali, odražava se i kroz višak azota u evropskim vodotocima i izvor amonijaka, što dovodi do značajne štete u okolini (eutrofikacija).
Preduslov organskih proizvoda u stočarstvu - ispaša
Takođe, doprinosi EU emisijama štetnih gasova svojim efektima na zalihe ugljenika u zemljište, navodi se u ovom elaboratu i za primer ističe kako pretvaranje obradivog zemljišta u travnjake ili šume dovodi do povećanog skladištenja ugljenika, dok obrnuti proces ima suprotan efekat.
Stoka ima ključnu ulogu u korišćenju zemljišta
Dokazano je, dakle, da stoka igra ključnu ulogu u korišćenju zemljišta, koja može biti pozitivna ili negativna na lokalnom i globalnom nivou.
Tako je, na primer, pozitivan uticaj na biološku raznovrsnost i zalihe ugljenika u zemljištu održavanjem trajnih pašnjaka i živice kao i optimiziranom upotrebom stajskog đubriva. Ovi pozitivni efekti uveliko zavise od vrste stočarstva i lokalnim uslovima na kojima se temelje, a studija zaključuje da stoku nije moguće posmatrati kao celinu.
Klima, zdravlje i dobrobit životinja treba da budu u središtu inovacija budućih sistema ovog sektora, ističe se u studiji i naglašava potreba povećanja efikasnosti proizvodnje kombinovanjem novih tehnologija i agroekoloških praksi. Za ilustraciju se navodi primer agroekoloških pristupa koji integrišu useve i stoku i povećavaju njihovu sposobnost da za ishranu koristi nejestivu biomasu čime bi se smanjila upotreba pesticida i sintetičkih đubriva uz održavanje produktivnosti i osiguravanje očuvanja prirodnih resursa.
Bioraznovrsnost pašnjaka pati bez ispaše
Ali, stručnjaci ističu kako su travnjaci odnosno pašnjaci od vitalne važnosti za poljoprivredu i društvo uopšte, ali često potcenjeni jer poljoprivrednici njihovu multifunkcionalnost ne doživljavaju kao prednost.
Tragom ovog pitanja, Nataša Fute iz Euroactiv -a zatražila je mišljenje britanskog botaničara Trevora Dajnisa koji je potvrdio da biodiverzitet pašnjaka u biljnom smislu "pati" bez ispaše stoke. Dajnis, inače specijalista britanske dobrotvorne organizacije Plantlife, Futeovoj je pojasnio važnost područja travnjaka kao "jedinstvenih posudama biološke raznovrsnosti koje osim što je područje hiljade vrsta oprašivača i drugih insekata, predstavlja i skladište ugljenika.
Ishrana na balama sena: Kanadski stočari ni po snegu ne odustaju od ispaše stoke
"U Britaniji postoji stara izreka da 'stoka stvara livade, a livade stoku', i to je istina; ta su staništa u potpunosti zavisna od godišnjih obrazaca ispaše i seče ", rekao Dajnis i dodao kako tada raznovrsnost travnjaka počinje brzo da opada. Prema nekim istraživanjima, naveo je, kako će 40 odsto autohtonih biljnih vrsta propasti u roku od jedne decenije ako ostanu u potpunosti bez travnjaka i bez upravljanja. Dodao je kako se predviđa da će dalje tri četvrtine nekih od najugroženijih vrsta Britanije nestati u roku od tri godine ako paša prestane da se praktikuje.
"Vreme i gustoća ispaše su presudni; domaće rase uzgajane na tradicionalne načine proizvode travnjake najbogatije biljnim vrstama ", rekao je na kraju Dajnis zaključujući kako dobrobit ide u oba smera, s travnjacima bogatim vrstama stoci se može ponuditi zdrava ishrana sa više minerala i aminokiselina, čime su životinje produktivnije.
