• Konzumacija mesa
  • 19.03.2020. 07:30

Smanjiti potrošnju mesa za 70 odsto do 2030. - velike štete za stočarski sektor?

Evropljani su ti koji konzumiraju daleko veću količinu mesa i mlečnih proizvoda u odnosu na ostalo stanovništvo. Trenutno se oko 32 milijarde evra godišnje izdvaja za subvencije za stočarstvo i proizvodnju stočne hrane.

Foto: Depositphotos/racorn
  • 396
  • 74
  • 0

Rasprava o održivosti mesnog sektora u Evropskoj uniji se zagreva, a uloga alternativnih proteina sve se više spominje u političkim krugovima. U novijim istraživanjima koje je sprovelo IPCC (UN-ovo međuvladino veće o klimatskim promenama) stoji upozorenje kako bi klimatske promene mogle uticati na stočarski sektor, a štete se procenjuju na milijarde dolara.

Kako piše Euractiv, FAIRR-a, globalna mreža investitora koji se bave pitanjima zaštite životne sredine, socijalne politike i upravljanja u lancima snabdevanja proteinima, zbog svega toga osmislila je i objavila model čiji je cilj pomoći ulagačima da što bolje razumeju finansijske posledice klimatskih promena na ovaj sektor. 

U modelu je uključeno pet vodećih svetskih mesnih kompanija kao što su McDonald's i Burger King, a identifikovao je sedam ključnih posledica koje će uticati na profitabilnost ovoga sektora do 2050. godini. Posledice su uključivale povećane troškove električne energije zbog stvaranja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, veće troškove krmiva zbog slabijih prinosa i povećana smrtnost stoke usled toplotnog stresa. 

Čeka nas viša cena mesa - mera borbe protiv zagađenja okoline?

"Troškovi napajanja živine, svinja i goveda te veterinarsko snabdevanje povećavaće se kako budu rasle globalne temperature. Sve kompanije imaju potencijal to da promene i odabirom tkz. klimatske progresivne staze, a to je ulaganje u alternativne proteine te odabrati žitarice za ishranu stoke koje se brže i bolje prilagođavaju ovakvim promjenama", rekao je Džeremi Koler, osnivač FAIRR-a i glavni direktor ulaganja u "Coller" Kapitalu.

Takođe, predviđa se i da će do 2050. godine alternativni proteini činiti najmanje 16 odsto trenutnog tržišta mesa. 

Smanjenje potrošnje mesa za 80 odsto do 2050. godine

Evropljani su ti koji konzumiraju daleko veću količinu mesa i mlečnih proizvoda u odnosu na ostalo stanovništvo. Trenutno se oko 32 milijarde evra godišnje izdvaja za subvencije za stočarstvo i proizvodnju stočne hrane, što predstavlja više od polovine proračuna za evropsku poljoprivredu (58,4 milijarde evra), izveštava Euractiv

Zašto nove generacije treba da uzmu u obzir karijeru u poljoprivredi?

Vodeći svetski medicinski časopis, "The Lancet" preporučuje da bi do 2050. godine ljudi trebalo da konzumiraju najviše 300 grama mesa nedeljno, zbog zdravstvenih i klimatskih razloga. "Ishrana biljkama i semenkama uz malu konzumaciju mesa ima za posledicu smanjenje ugljen dioksida i poboljšanje klimatskih promena", piše časopis, tvrdeći i kako vegeterijanska ishrana može prehraniti stanovništvo.

Nevladina organizacija, Grinpis (Greenpeace) ide još dalje i smatra kako bi do 2030. godine celo stanovništvo na Zemlji treba smanjiti konzumaciju mesa za 70 odsto, a čak 80 odsto do 2050. godine. 

EU agrar bori se za smanjenje emisija ugljen dioksida

Cilj Evrope je smanjiti udeo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 30 odsto do 2030. godine, stoji u saopštenju Evropskog poljoprivrednog sektora. No, kako je Evropa tek na pola puta do ostvarenja cilja, zemlje članice moraće da udvostruče napore kako bi ostvarile svoje klimatske ambicije. 

Poljoprivredna, građevinska i saobraćajna industrija, kao i mala i srednja poduzeća, smanjili su svoje emisije za samo 11 odsto u razdoblju od 2005. do 2018. To je samo oko jedne trećine onoga što se od njih očekuje do 2030. godine.

Smanjenje antibiotika i ekološka proizvodnja - jedni od glavnih ciljeva strategije F2F

Poljoprivredna industrija uspela je da smanji emisije za samo jedan odsto, dok je u saobraćajnom sektoru smanjeno za osam odsto. Prema novom izveštaju, potrebno je sprovesti niz mera za ubrzanje dekarbonizacije u poljoprivredi, uključujući podržavanje poljoprivrednih gazdinstava u njihovim naporima da što pre i brže smanji emisije kao i podsticanje na ekološku poljoprivredu i smanjenje upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.


Tagovi

Mesni sektor Novi model FAIRR IPCC Klimatske promene Vegeterijanska ishrana Gasovi Ugljen dioksid Efekat staklene bašte Mesna industrija


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće "Deca su odlični imitatori i zato im dajte nešto vredno imitiranja" Moja devojčica još u... Pročitaj celu belešku »