Upozorenje o otpornosti bakterija Salmonela, Kampilobakterija i E. Koli na antibiotike

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) godišnje prikupljaju i zajednički analiziraju podatke kod ljudi, svinja i teladi mlađih od godinu dana, a koje su države članice EU-a dostavile o antimikrobnoj rezistentnosti (AMR), odnosno sposobnosti mikroorganizama da razviju otpornost na antimikrobne lekove koji su se do tada koristili u lečenju.

Izveštaj pokazuje da Salmonela i Kampilobakterija postaju sve otporniji na ciprofloksacin, jedan od antibiotika za lečenje infekcija uzrokovanih ovim bakterijama, a kategorizovani su kao kritično važni za upotrebu i kod ljudi.

Preventivnim merama zaštitite živinu od salmonele

Drugi izveštaj koje je EFSA objavila u decembru pokazuje da je skoro jedna od tri kontaminacije namirnica u EU 2018. godine uzrokovana salmonelom, dok je salmoneloza bila druga najčešće prijavljivana gastrointestinalna infekcija kod ljudi nakon kampilobakterioze.

Otpornost na antimikrobne lekove

Pojedini slučajevi infekcije salmonelom kod ljudi pokazuju otpornost na karbapenem, još jedan antimikrobni lek koji je takođe istaknut u izveštaju dve agencija.

Ono što zabrinjava glavnog naučnika ECDC-a Majka Kečpolea je suočavanje s otpornošću bakterija na karbapaneme, a za euractiv je rekao: "Najefikasniji način za sprečavanje širenja vrsta otpornih na karbapeneme je poboljšanje provera".

Izveštaj takođe, obuhvata ključne pokazatelje ishoda koji pomažu državama članicama EU-a da procene svoj napredak u smanjenju upotrebe antimikrobnih sredstava i suzbijanju antimikrobne otpornosti (AMR).

AMR bi mogla postati veća ubica od raka do 2050. 

AMR je pretnja zbog koje se godišnje izgubi 33.000 života u EU-u i odgovorna je za godišnji ekonomski gubitak koji se procenjuje na oko 1,5 milijardi evra. Očekuje se da će postati veći ubica od raka do 2050. godine.

Jedan od naučnih akcijskih planova Evropske komisije je pokrenut još u junu 2017. godine zahtevao je efikasno delovanje protiv pretnje AMR-a, a temeljio se na načelu da su zdravlje ljudi i životinja međusobno povezani.

Antibiotici u stočarstvu

Antibiotike stočari koriste za lečenje bolesti životinja koje se mogu prenijeti i na ljude, poput kampilobakterioza i salmoneloze. Ljudi ove infekcije mogu steći direktno od životinja, izlaganjem okolini ili konzumiranjem kontaminirane hrane, a njihova ozbiljnost može da varira od blagih simptoma do stanja opasnih po život.

Smanjenje antibiotika i ekološka proizvodnja - jedni od glavnih ciljeva strategije F2F

Međutim, zloupotreba i prekomerne upotrebe antibiotika u proteklim decenijama doveli su do toga da su neki mikroorganizmi razvili otpornost na antimikrobne preparate, što znači da lekovi postaju manje efikasni, a infekcije povećavaju rizik od širenja.

"Broj antimikrobnih lekova koji se koriste kod uzgoja životinja i u zdravstvenom sektoru doveo je do jednog od najvećih globalnih problema s kojima smo danas suočeni, a to je antimikrobna rezistencija (AMR), koja utiče na zdravlje ljudi", rekla je Stela Kiriakides, poverenica za zdravlje i sigurnost hrane EU.

Strategija od njive do trpeze treba se pozabaviti AMR-om

Od nove prehrambene politike EU odnosno Strategije od njive do trpeze (F2F) očekuje se da će se pozabaviti rastućom pretnjom AMR-a, a njena objava bi trebala biti krajem marta.

U nacrtu strategije smanjenje prodaje antimikrobnih lekova za uzgajane životinje i akvakulturu između 2017. i 2030. godine navedeno je kao jedan od pet glavnih ciljeva na kojima će se temeljiti politika Komisije.

U srednjeročnom pregledu F2F-a 2025.-26. Komisija će predložiti preciziranje ciljeva upotrebe AMR-a u sektoru stočarstva država članica, navodi se u nacrtu dokumenta.

U nacrtu je, takođe, navedeno da će Komisija 2028. godine proceniti je li usvajanje pravno obvezujućih ciljeva neophodno za osiguravanje održivog smanjenja upotrebe AMR-a za stočarstvo, uzimajući u obzir napredak država članica u postizanju ciljeva kojima teže.