• Banatski gološijan
  • 28.01.2021. 12:00

Veliko interesovanje za uzgoj banatskog gološijana - akcija do 1. jula

Zainteresovanost je velika, posebno iz beogradskih opština, Kragujevca, Valjeva, Šapca. Do 01. jula trebalo bi da podelimo i ostatak, navodi Radomir Erić iz Državnog saveza Živinara.

Foto: Biljana Nenković
  • 2.138
  • 353
  • 0

Isporuka banatskog gološijana malim proizvođačima, koji su zainteresovani za uzgoj ove rase, počela je, ali se odvija slabijim intenzitetom. Zima i hladnije vreme utiču na to da kokoške u manjoj meri nose jaja što se dalje, svakako, odražava i na brojnost ove rase. Zbog toga je projekat dodeljivanja pilića, koji je započet krajem prošle godine, trenutno usporen, ali se od toga ne odustaje.

Do sada je podeljeno svega 2.000 pilića od 33.000 planiranih, navodi Radomir Erić iz Državnog saveza živinara koji, u suštini, koordiniše ovim projektom.

Malim proizvođačima 30.000 pilića banatskog gološijana za očuvanje rase

"Treba sakupiti dovoljno da mogu da odvezem odjednom na jedno mesto. Naš predlog je bio da se daje po 150 po domaćinstvu s obzirom na to da se matiči od 50 do 300 komada. Očekujemo da ćemo podeliti do 1. jula. Do sada smo isporučili 2.000 Mladenovcu", kaže Erić.

Najbolji način za očuvanje rase

Uslovi za dobijanje prava na ovu rasu nisu zahtevni, dodaje on. Osim prostora za čuvanje kokošaka, zemlje, registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i želje da je uzgajaju, ništa drugo nije potrebno.

"Zainteresovanost je ogromna. Najveća je iz beogradskih opština, Kragujevca, Valjeva, Šapca. Poljoprivrednici potpisuju ugovor sa Savetodavnom službom u Šapcu i jedina obaveza im je da piliće koje umatiče drže dve godine kod sebe", objašnjava naš sagovornik napominjući da je ovo jedan od najboljih načina za očuvanje rase.

Prepoznatlijivi banatski gološijan 

Akciji su se odazvali i članovi Udruženja "Velika Kikinda" koji skoro 10 godina čuvaju banatskog gološijana. Iako se govorilo da će iz tog udruženja biti podeljeno mnogo više, za naš portal kažu da se radi o broju od 5.000 komada. Prve piliće trebalo bi da pošalju u druge delove Srbije sredinom marta meseca.

"Još uvek je hladno, naše koke su na otvorenom. U martu i aprilu imaju punu nosivost. Jedino zatvoreni sistemi sada mogu da rade isporuku", navodi Zoran Demić ispred ovog Udruženja.

Zdraviji za ishranu

Napominje da sva njihova živina ima karike i svoj jedinstveni broj. Saglasan je da su ovakve akcije put za očuvanje rase koja je trenutno ugrožena vrsta.

"Jasno mi je zašto nije toliko primamljiv proizvođačima, to je verovatno i zbog vizuelnog izgleda, golovrat je, a svi žele da imaju nešto što lepo izgleda. Međutim, oni rastu u prirodi i upravo zbog toga su i zdraviji za ishranu. Drago mi je što se javilo interesovanje."

Dodaje da sam uzgoj nije nimalo zahtevan upravo zbog činjenice da može da preživi sam u prirodi.

"Kada me ljudi pitaju šta je potrebno, ja im kažem da ako imaju obično pile znaju sasvim dovoljno i o čuvanju ovog", napominje Demić.

Godišnje do 180 jaja

Osim jednostavnog uzgoja, postoji još nekoliko prednosti gološijana, ukazuje sagovornik Agrokluba - pre svega, meso i jaja.

"Petlovi dostignu težinu oko 2,5 do tri kilograma. Kokoške su nešto sitnije, ali su veoma dobre nosilje, za godinu dana od jedne dobijem 160 do 180 jaja. Sama struktura belanca i žumanca nije ista kao kod običnih jaja, gušća je i bogatije je omega 3 masnim kiselinama, ima ih više nego kod pastrmke", kaže Demić i dodaje da je struktura mesa gušća, tamnije boje, sa manje belog mesa.

"Činjenica da tovno pile živi šest nedelja, ovo živi šest meseci pokazuje da je gološijan zdraviji, kvalitetniji, a čak je i skuplji."

Koko centar za ugroženog banatskog gološijana

Podseća da je ova rasa nastala u Vojvodini gde se danas sigurno može i naći. Tradiciju uzgajanja, kaže, trebalo bi proširiti i na ostatak Srbije što je i moguće zbog prilagodljivosti. Nastao je krajem 18. veka u Kikindi. Još kralj Aleksandar ga je gajio, odnosno njegove sluge.

"Oni su sami po sebi specifični zato što su otporni na bolesti i prilagođavaju se klimatskim promenama. Mi smo ih iz Banata slali u Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku. Pokazali su se izuzetno dobro na svim prostorima, da li je to planinski predeo ili bilo koji drugi", napominje Demić.

Ove piliće mogu dobiti svi manji poljoprivrednici koji su zainteresovani, jedino što je potrebno jeste da se jave Savetodavnoj službi u svom mestu. PSSS dalje komunicira sa Državnim savezom živinara koji je zapravo posrednik između tih Savetodavnih službi i Savetodavne službe u Šapcu putem koje odgajivači banatskog gološijana dostavljaju ovu rasu.


Tagovi

Banatski gološijan Radomir Erić Nosivost Jaja Meso Zoran Demić Ugrožena vrsta


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li neko zna kako se zove ovo cveće. Zimus mi je propalo