Naši lovci upotrebljavaju kao svoje pomoćnike u lovu uglavnom rase iz četiri grupe lovnih pasa: ptičare, goniče, jamare i cunjavce. Lovcima pomažu i krvoslednici, ali ovi psi su retko zastupljeni u Srbiji.
Nema dobrog lovca bez dobrog psa, izreka je poznata svakom istinskom zaljubljeniku u prirodu, životinje i uzbuđenje koje nosi potraga za ulovom. Jesenja lovna sezona na sitnu divljač (fazana i zeca) počela je ovih dana. Izlazak u lovište samo s puškom, a bez vrzmanja psa oko nogu lovca, je moguć, ali su šanse za uspešan odstrel divljači znatno smanjene.
Kako odabrati pravog psa? Pas se bira na osnovu vrste divljači koja će se loviti, odnosno njenom staništu i prebivalištu. Lovci u Srbiji uglavnom biraju svoje pomoćnike iz četiri grupe pasa: ptičare, goniče, jamare i cunjavce.
Ptičarske rase pasa, kao što im i ime kaže, upotrebljavaju se u lovu na pernatu divljač (ptice). Ovi psi mogu da budu od koristi i u lovu na zečeve, jer vrlo dobro osete i pronađu ovu dlakavu divljač. Mogu da pomognu i u lovu na neke štetočine praćenjem krvnog traga, ali glavna primena im je u ptičarskom lovu.
Njihova glavna osobina je da pokažu divljač lovcu na taj način što stanu ispred nje. Ovo stajanje ispred divljači naziva se još "markiranje" ili fermanje. Markiranoj divljači lovac se približi, pokreće je i gađa kada ona potrči (zec) ili poleti (fazan, jarebica, prepelica). Upotrebljavaju se na otvorenim ili slabo pokrivenim lovnim terenima i ritovima, gde pas može slobodno da traži u trku i galopu, ali uvek na oku lovca.
"Obilno koristeći vetar, poenter po mirisu oseti gde je skrivena divljač i u jednom trenutku, kada u nosu ima dovoljno mirisa, odnosno kada je toliko blizu da je siguran da se divljač nalazi ispred njega, pas staje i zauzima karakterističan stav. Ptičari u lovu ne gone divljač, oni rade bez oglašavanja, u tišini," objašnjava veterinar i kinolog Petar Pavković iz Beograda.
Kako naši lovci u lov uglavnom vode samo jednog psa sa određenom namenom, oni ptičare obuče i donošenju odstreljene divljači - aportiranju. Odstreljena divljač padne od lovca dalje ili bliže, često na takvo mesto gde je on sam ne bi pronašao. Svojim izvanrednim čulom mirisa, ptičar oseti isparavanje još tople divljači, pronalazi je i donosi lovcu. Naravno, ovo će obaviti samo dresiran pas i na određenu komandu.
Od ptičarskih rasa naši lovci najviše love sa poenterima, nemačkim kratkodlakim i oštrodlakim ptičarima, engleskim i irskim seterima, a nešto manje sa malim misterlenderom, epanjel bretonom i mađarskom viržlom.
Goniči su naši najstariji lovački psi. Sve rase goniča karakterišu zajedničke osobine u načinu rada i lova. Gonič krstareći hitro podalje od lovca uz glasan lavež, nagoni divljač na lovca koji je u zasedi. Sa goničima se love zečevi i divlje svinje.
U Srbiji iz grupe goniče upotrebljavaju se sledeće rase: balkanski, srpski, srpski trobojni, posavski, istarski i bosanski gonič - barak.
Za razliku od ptičara, cunjavci ne stoje ispred divljači, nego je glasnim lavežom teraju iz gustiša, ali ne kao goniči, jer rade sasvim kratko ispred lovca, a i zbog svoje građe nisu u stanju da je prate.
Nenadmašni su u gustim, pokrivenim terenima, šumarcima, tršćacima, ševaru i korovu. Zavlače se i u najgušće rastinje. Posebno su uspešni u isterivanju fazana i šljuka iz neprohodnih šikara gde se ova divljač obično zavuče. Upotrebljavaju se i za donošenje odstreljene divljači. Od rasa zastupljeni su koker i špringer španijeli.
Iz grupe pasa jamara, kod nas su najbrojniji jazavičari, terijeri i foks terijeri. Oni se upotrebljavaju za lov lisica i jazavaca - jamarenjem. Kod naših lovaca posebno su na ceni nemački terijeri.
"Psi jamari uglavnom isteruju divljač iz jazbina. Oni ulaze u lisičje jame i jazbine jazavaca sa namerom da divljač zadave i izvuku. To, ipak, ređe uspevaju, ali zato divljač često isteraju pred pušku ili je lajanjem zadržavaju kako bi lovci iskopavanjem zemlje došli do nje," kaže veterinar Pavković i ističe da jamari vrlo dobro rade i iznad zemlje kao goniči, a mogu lako da se nauče i da aportiraju ulovljenu divljač
Tagovi
Autor
