Integrisanje prirode u gradove građanima može da omogući hlađenje grada, čistiji vazduh, regulisanu obezbeđenost vodom i zaštitu od poplava.
Gradovi u Evropi isprobavaju šeme poput krovnih bašta i "pokretnih šuma" kako bi ugradili više prirode u urbana područja u nastojanju da zaštite svoje građane od klimatskih promena poput vrućina, poplava i suša. Gradovi postaju teža mesta za život jer klimatske promene donose veće temperature, oskudicu vode i poplave, čime ne samo da već zagađeno gradsko područje postaje manje udobno nego i živote dovodi u opasnost.
Ipak, možda je moguće zaštititi građane od tih pretnji integrisanjem više prirode u urbana područja, tvrde istraživači.
"Izgubili smo pojam kako raditi sa prirodom", rekla je dr. Laura Wendling, urbana naučnica iz VTT Finsko - tehničkog istraživačkog centra. međutim, korišćenjem prirodnih sistema, gradovima je moguće pomoći da se prilagode klimatskim promenama, objavio je EU magazin Horizon.
Uključuju jednostavne pristupe poput sadnje novih stabala i stvaranja parkova sa bogatom kolekcijom biološke raznolikosti. Ali oni mogu uključivati i složenija rešenja poput pokrivanja krovova u vegetaciji koja je efikasna za usvajanje ugljenika iz atmosfere, pločnike koji apsorbuju kišnicu i pokretne šume - prenosna stabla u loncima koja se mogu premestiti u žarišta kako bi se pružila hladovina i čist vazduh.
Dr. Wendling je tehnički koordinator UNaLaba, projekta koji želi da dobije informacije potrebne za uverenje više gradova u rešenja koja se zasnivaju na zelenoj svetlosti. Projekat je predstavio izbor pilota u Ajndhovenu u Holandiji, Tampereu u Finskoj i Đenovi u Italiji, kako bi pokazao da li je moguće upotrebom prirode poboljšati otpornost gradova na toplije temperature ili bolje upravljanje vodama.
Među rešenjima koja će se isprobati su zelenije biciklističke staze, koje bicikliste vode duž staza sa većim brojem posađenih biljaka i mogu umanjiti njihovu izloženost onečišćenju vazduha. Takođe koristiće se alge za čišćenje vode uklanjanjem onečišćujućih materija kao što su nitrati i ribnjaci projektovanje za hvatanje viška kišnice kako bi zaštitili gradove tokom oluja.
Projekat će pratiti uticaj kombinovanih rešenja u svakom gradu i pokušati kvantifikovati koliko su smanjili temperaturu, očistili vazduh i vodu ili sprečili poplave. To će se postići kombinacijom posebnih senzora, nadgledanja vremena, ručnim prikupljanjem podataka i građanima koji će putem aplikacija dostavljati korisne informacije.
Do 2050. godine očekuje se da će 80% evropskog stanovništva živeti u gradovima, u upoređenju sa 70% danas, što će dodatno povećati potražnju za zemljom i prirodom.
Mnogi gusto naseljeni gradovi takođe imaju istorijske građevine koje mogu da otežaju sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi.
Posadili više od 353 miliona stabala u jednom danu i srušili svetski rekord
"Može biti vrlo teško promeniti grad, pogotovo ako je star", rekao je Raul Sančez - Frances, stručnjak za ekološko ozelenjavanje grada u CARTIF tehnološkom centru u Španiji: "Ali gradove treba da smatramo ekosistemom i čovekom kao delom ovog ekosistema."
Projekat bi trebao da implementira svoja prva rešenja u 2020. godini, uključujući korišćenje uređaja za čišćenje vazduha na pročelju trgovačkog centra u Valadolidu i urbane mobilne šume u Liverpulu. Zatim očekuju da će druga rešenja biti implementirana do 2022. Nakon toga, koristiće prikupljene podatke kako bi pomogli drugim gradovima da vide kako priroda može da pomogne u suzbijanju klimatskih promena.
"Ako podučavate ljude o rešenjima koja se zasnivaju na prirodi, oni žele rešenja koja se zasnivaju na prirodi", rekao je Sančez-Frances.
Tagovi
Autorka
