Potrebne su godine da priroda stvori sopstveni sistem, a jedan veći požar sve to da uništi za vrlo kratko vreme. Koliko čovek doprinosi svemu tome i šta može učiniti da to spreči?
Šumski požari su globalni, ekološki, ali i ekonomski problem. U svetu se prosečno godišnje registruje više od 50.000 šumskih požara koji unište oko 400.000 hektara šuma. Od ukupnog evidentiranog broja požara u državnim šumama Srbije od 2007. do 2016. godine, 922 prizemni požari učestvuju u nešto više od 80 odsto slučajeva, a visoki u 17 odsto. Ukupna opožarena površina u državnim šumama iznosila je oko 20.400 ha, odnosno prosečno godišnje bilo je zahvaćeno približno 2.040 ha, pokazuju istraživanja.
Zaštita šuma od šumskih požara, posebno u ekstremnim klimatskim uslovima pogodnim za pojavu požara, jedan je od najvažnijih ciljeva JP "Srbijašume", ali i celokupnog društva, s obzirom na značaj i funkcije koje ima šuma, navodi se na sajtu Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije.
Reč je o opasnoj pojavi za sigurnost ljudi i njihove imovine, naravno, ukoliko se pojave blizu naseljenih mesta. Tada se protiv vatrene stihije bore ne samo vatrogasci nego i, svedoci smo, sami meštani ugroženih naseljenih područja koji štite sebe i imovinu. Nimalo nije lako uhvatiti se u koštac sa vatrom koja guta prirodu, posebno kada uslovi gašenja budu otežani delovanjem vetra i visokih temperatura. No, čak i onda kada ljudi i njihovi posedi nisu direktno ugroženi, požari ostavljaju duboke posledicu po životnu sredinu. Nešto što se stvaralo godinama, decenijama, bude uništeno u vrlo kratkom vremenu, a onda je opet potreban dug period kako bi se vegetacija obnovila.
Svaki požar ima ogroman uticaj na biodiverzitet, uništenje ili smanjenje opštekorisnih funkcija šume i migraciju vrsta. Ogledan primer su pogotovo oni koje se jave u proleće kada se priroda budi, a brojne životinjske vrste se u svojim staništima pripremaju za reprodukciju. I dok je potrebno duže vreme da se stvori jedan ekosistem, veći požar za kratko vreme - sve to degradira.
Kako vatra utiče na prirodu, pitali smo Roberta Primorca, dipl. ing. šumarstva.
"Negativne posledice su vidljive odmah pošto je šumski ekosistem razoren. U slučaju velikih vatri, po njihovom okončanju nastupa obnova koja zna biti brza i uspešna ali i, u neretkom broju slučajeva, teška i spora", objašnjava Primorac te dodaje da se tek za dve do tri vegetacijske sezone stvaraju uslovi za novi početak i razvoj flore i faune. "To se ostvaruje kada pionirske vrste koje obnavljaju i minerališu zemljište deluju u zajedničkoj korelaciji sa klimatogenim vrstama na pogođenom lokalitetu", dodaje on.
Osim na degradiran izgled i dugoročne posledice na biljni i životinjski svet, požari utiču i na klimu uopšteno pošto stvaraju velike količine ugljen dioksida (CO2), izduvnih gasova koji doprinosi negativnim klimatskim promenama. Uz to, negativan je uticaj požara i na fizička i hemijska svojstva tla. Na takav način smanjuje se količina i sadržaj humusa u zemljištu koje postaje suvo, teško i nepropusno za vodu, pa se često puca.
Čovek može uticati na sanaciju opožarenih područja tako što će sanitarnom sečom ukloniti oštećena stabla u šumi, kao i merama zaštite zemljišta doprineti obnovi prirode. Ona može biti prirodna, potpomognuta prirodna i aktivna prirodno - veštačka.
Najviše što ljudi mogu doprineti životnoj sredini jeste da budu savesni i ne uništavati je, a paljenje je jedan od najbržih oblika uništavanja. Naučno je dokazano da boravak u šumama smanjuje stres, dakle, poboljšava opšte zdravlje čoveka. Vreme provedeno u uništenoj prirodi može samo da nas naljuti, što postoje s jedne strane oni koji je uništavaju, a s druge, takvi retko budu adekvatno kažnjeni od nadležnih institucija.
I dok je dosta jedna nepažnja i jedna osoba da zapali, često treba i više desetina osoba, službi i više dana da se taj požar ugasi. Kako je već navedeno, vegetaciji treba mnogo duže da se obnovi.
Tagovi
Autor
