• Šumski požari
  • 29.04.2020. 08:00

Sve češći požari u šumama - šta možemo da učinimo za prirodu?

Potrebne su godine da priroda stvori sopstveni sistem, a jedan veći požar sve to da uništi za vrlo kratko vreme. Koliko čovek doprinosi svemu tome i šta može učiniti da to spreči?

Foto: Depositphotos/Petrichuk
  • 84
  • 11
  • 0

Šumski požari su globalni, ekološki, ali i ekonomski problem. U svetu se prosečno godišnje registruje više od 50.000 šumskih požara koji unište oko 400.000 hektara šuma. Od ukupnog evidentiranog broja požara u državnim šumama Srbije od 2007. do 2016. godine, 922 prizemni požari učestvuju u nešto više od 80 odsto slučajeva, a visoki u 17 odsto. Ukupna opožarena površina u državnim šumama iznosila je oko 20.400 ha, odnosno prosečno godišnje bilo je zahvaćeno približno 2.040 ha, pokazuju istraživanja.

Zaštita šuma od šumskih požara, posebno u ekstremnim klimatskim uslovima pogodnim za pojavu požara, jedan je od najvažnijih ciljeva JP "Srbijašume", ali i celokupnog društva, s obzirom na značaj i funkcije koje ima šuma, navodi se na sajtu Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije.

Zaštitimo šume od požara!

Reč je o opasnoj pojavi za sigurnost ljudi i njihove imovine, naravno, ukoliko se pojave blizu naseljenih mesta. Tada se protiv vatrene stihije bore ne samo vatrogasci nego i, svedoci smo, sami meštani ugroženih naseljenih područja koji štite sebe i imovinu. Nimalo nije lako uhvatiti se u koštac sa vatrom koja guta prirodu, posebno kada uslovi gašenja budu otežani delovanjem vetra i visokih temperatura. No, čak i onda kada ljudi i njihovi posedi nisu direktno ugroženi, požari ostavljaju duboke posledicu po životnu sredinu. Nešto što se stvaralo godinama, decenijama, bude uništeno u vrlo kratkom vremenu, a onda je opet potreban dug period kako bi se vegetacija obnovila.

Posledice požara vidljive su odmah

Svaki požar ima ogroman uticaj na biodiverzitet, uništenje ili smanjenje opštekorisnih funkcija šume i migraciju vrsta. Ogledan primer su pogotovo oni koje se jave u proleće kada se priroda budi, a brojne životinjske vrste se u svojim staništima pripremaju za reprodukciju. I dok je potrebno duže vreme da se stvori jedan ekosistem, veći požar za kratko vreme - sve to degradira.

Potrebna veća angažovanost protiv požara i suša

Kako vatra utiče na prirodu, pitali smo Roberta Primorca, dipl. ing. šumarstva.

"Negativne posledice su vidljive odmah pošto je šumski ekosistem razoren. U slučaju velikih vatri, po njihovom okončanju nastupa obnova koja zna biti brza i uspešna ali i, u neretkom broju slučajeva, teška i spora", objašnjava Primorac te dodaje da se tek za dve do tri vegetacijske sezone stvaraju uslovi za novi početak i razvoj flore i faune. "To se ostvaruje kada pionirske vrste koje obnavljaju i minerališu zemljište deluju u zajedničkoj korelaciji sa klimatogenim vrstama na pogođenom lokalitetu", dodaje on.

Koliki je uticaj čoveka na ove promene?

Osim na degradiran izgled i dugoročne posledice na biljni i životinjski svet, požari utiču i na klimu uopšteno pošto stvaraju velike količine ugljen dioksida (CO2), izduvnih gasova koji doprinosi negativnim klimatskim promenama. Uz to, negativan je uticaj požara i na fizička i hemijska svojstva tla. Na takav način smanjuje se količina i sadržaj humusa u zemljištu koje postaje suvo, teško i nepropusno za vodu, pa se često puca. 

Čovek može uticati na sanaciju opožarenih područja tako što će sanitarnom sečom ukloniti oštećena stabla u šumi, kao i merama zaštite zemljišta doprineti obnovi prirode. Ona može biti prirodna, potpomognuta prirodna i aktivna prirodno - veštačka.

Sprečite šumske požare!

Najviše što ljudi mogu doprineti životnoj sredini jeste da budu savesni i ne uništavati je, a paljenje je jedan od najbržih oblika uništavanja. Naučno je dokazano da boravak u šumama smanjuje stres, dakle, poboljšava opšte zdravlje čoveka. Vreme provedeno u uništenoj prirodi može samo da nas naljuti, što postoje s jedne strane oni koji je uništavaju, a s druge, takvi retko budu adekvatno kažnjeni od nadležnih institucija.

I dok je dosta jedna nepažnja i jedna osoba da zapali, često treba i više desetina osoba, službi i više dana da se taj požar ugasi. Kako je već navedeno, vegetaciji treba mnogo duže da se obnovi.


Tagovi

Požari Obnova ekosistema Vegetacijska sezona Pionirske vrste Klimatogene vrste Ugljen dioksid Klimatske promene Robert Primorec Sanacija šuma Sanitarna seča


Autor

Marko Čuljak

Diplomirani novinar koji bi hteo, nakon decenije praćenja dnevno-političkih zbivanja, više vremena provesti s florom i faunom.