Dane Čudić vlasnik više od 1.000 vrsta kaktusa

Ljubitelji cveća kaktuse ili vole ili ne vole. Gotovo da nema sredine. Oni kojima su bodljikavi ljubimci prirasli za srce uglavnom samo njih gaje i gotovo ritualno se brinu o njima. Ponosni su na svaki primerak i izlažu ih sa posebnom pažnjom. Vole da pričaju o njima i po pravilu znaju sve o svakom primerku iz svoje kolekcije.

Takav je i Dane Čudić iz Kragujevca. Biljke koje u sebi sakupljaju vodu i mogu da prežive dugi vremenski period bez ove tečnosti su njegova velika ljubav. I hobi su mu i posao. Ima više od 1.000 vrsta kaktusa u svojoj kolekciji i sa velikim pijetetom priča o svakom primerku. Gotovo u detalj zna koliko je svaka biljčica posađena, odakle potiče, koliko može da naraste, kako se ponaša u prirodnom okruženju, koliko puta o toku života cveta.

Uzgoj kaktusa iz semena

Kaktusi neočekivano postali popularni  

Među sukulentnim biljkama kaktusi koji su najzastupljeniji i najpopularniji. "Mogu reći da su poslednjih godina u trendu i tražnja za njima je zaista velika. Ne znam da li je to naglo probuđena ljubav ili zato što svako voli da ima nekakvo zelenilo u kući, a kaktusi ne zahtevaju naročito održavanje, pa su im zbog toga prihvatljivi", objašnjava Dane Čudić neočekivanu popularnost bodljikavih biljaka.

Ovaj ljubitelj i strastveni odgajivač kaktusa kaže da preko zime, kada su u periodu mirovanja, biljkama nije potrebno nikakvo zalivanje i prihranjivanje koje se gotovo obavezne kod drugih vrsta biljaka.

"S druge strane zauzimaju malo prostora i ne zahtevaju poseban supstrat. U pitanju je obična zemlja koja se pomeša sa kamenčićima,  peskom ili glinom. Potrebno je da se taj supstrat propustan, da se voda ne bi zadržavala", kaže Čudić.

Čemu služi Taština stolica?

Čudić ima preko 1.000 vrsta kaktusa u svojoj kolekciji i nekoliko hiljada malih saksija u kojima rastu ove, za naše podneblje, neobične biljke. Ali među svim tim primercima izdvaja se jedan, i po veličini, i po lepoti, ali i po nazivu.

"Kaktus koji prvo privlači pažnju je pod nazivom Taština stolica. Tako su ga kolokvijalno nazvali u Nemačkoj, a onda je u prevodu kod nas dobio taj naziv. Imam ga više od 20 godina. I još nije procvetao. Pojedini odgajivači kažu da cveta jednom u trideset godina, pa se nadam da ću uskoro videti taj cvet. U svom staništu i zemlji porekla, Meksiku, može da živi i 150 godina. U prirodi dostigne 1,5 do 2 metra u prečniku i može da teži oko tonu i po. Kažu da su ga plemena koristila prilikom žrtvovanja ljudi", dodaje Dane.

Kako su ih koristili plemenski ljudi u žrtvovanju nije poznato, ali odomaćeni naziv ništa ne sluti na dobro. Ipak, ovaj odgajivač i pre svega ljubitelj kaktusa ne pridaje veliki značaj ovoj lakonskoj konotaciji. Za njega je ovaj kaktus primer upornosti, posvećenosti i strpljivosti. I to ne samo u gajenju kaktusa, već i u životu.

Cena ovako dugo i pažljivo gajenog kaktusa na tržištu zavisi odakle potiče.

"Ako se uvozi iz Španije gde se gaji industrijski onda ima nisku cenu. Ovakvi primerci bi bili od 15 do 20 hiljada dinara. Ako bi nekim slučajem neko imao ovaj kaktus koji je rastao u  prirodnim uslovima, koštao bi daleko više, jer u svom staništu dosta sporije raste", navodi Čudić.

Stevan Avramov - život sa kaktusima

Kako "ne ubiti" kaktus? 

Ovaj odgajivač savetuje one koji odluče da u svoje kuće unesu kaktuse da vode računa da ne dobiju "ubijen kaktus". To se dešava ili zbog zanemarivanja ili zbog previše brige. Kaktusima je potrebno što više svetla da bi rasli i cvetali, ali ne smeju da budu izloženi jakom suncu po čitav dan. Idealna pozicija je prozor, balkon ili bašta na jugoistočnoj strani. Kaktusi se na svetlo posle zime iznose postepeno, a sa prvim vrućinama sklanjaju sa direktnog sunca. Veštačko svetlo pomaže, ali nikako ne može da zameni prirodnu svetlost

Početnicima je najbolje da kupe supstrat za kaktuse u koji obavezno treba dodati grubi pesak ili kamenčića kako bi supstrat bio propusan. Supstrat treba da sadrži polovinu kamenčića i peska. Pogrešno je verovanje da kaktusima ne treba voda, ali je još gore ukoliko se stalno zalivaju.

"Više kaktusa ugine zbog viška nego zbog manjka vode. Zemlja mora da se isuši između dva zalivanja. Što je biljka lisnatija, više joj vode treba, a treba znati i da se manja biljka isuši pre nego veća. Što su veće posude u kojima su biljke, to ređe treba zalivati", kaže Čudić.

Stubaste vrste treba saditi u saksije čiji je prečnik polovina visine biljke.