Kako uzgajati bosiljak?

Bosiljak vodi poreklo iz Azije, odakle je prenet u mnoge zemlje. Najviše se gaji u Italiji, Poljskoj, Francuskoj, SAD-u, na Jamajci, u Maroku i Egiptu. Kod nas sa slabo gaji na polju, a najviše u kulinarske svrhe u bašti okućnice. Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, razganatog korena, stabla uspravnog visine do 60 cm, u donjem delu gusto i jako razgranato, navodi Svetlana Zlatarić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Šabac.

Osušeni nadzemni deo koristi se za lečenje mnogih bolesti, kao čajna mešavina za smirenje kašlja, zatim poboljšava apetit. U domaćinstvu se koristi kao začin. Upotrebljava se i kao medonosna biljka pošto ima dug period cvetanja. Nadzemni deo biljke ima 0,5 do jedan odsto etarskog ulja, vitamine B1, C, karoten i gorke materije. Ta esencijalna ulja koriste se u prehrambenoj, kozmetičkoj, parfimerijskoj indistriji kao i aromaterapiji.

Bosiljak u domaćinstvima

O bosiljku smo najviše pisali, kao o uzgoju u kombinaciji sa drugim biljaka. Na primer, uz paradajz, posejte bosiljak kako bi odbili biljne vaši, a u ove svrhe poslužiće i neven.

Napravite svoje kombinacije povrća koje će oterati štetočine i pospešiti rast useva

Ta biljka, zajedno sa korijanderom, štiti krompir od plamenjače, koja je najvažnija bolest ovog povrća, a ukoliko posadite kadife između redova krompira, oteraćete i zlaticu.

Pica i sladoled bašta u saksijama - kombinujte bilje za omiljena jela

Osim toga, možete napraviti i pica baštu - u tom slučaju, biće vam potrebna saksija prečnika 55 cm, a u nju se seju i sade paradajz, origano, vlašac i bosiljak.

Osetljiv je na herbicide

Pošto je toploljubiva biljka (mlade biljčice izmrzavaju na 0°C) pogoduju joj topla zemljišta, dobrog vodnovazdušnog režima, plodna sa pH vrednostima od šest do sedam. Gaji se u plodoredu i osetljiv je na herbicide u odnosu na druge kulture.

Osnovna obrada izvodi se u jesen, a u proleće se pristupa predsetvenoj pripremi. Dobro iskorišćava produženo delovanje stajnjaka, ali se obično đubri pod predusev. Mineralnim hranivima đubri se na osnovu analize zemljišta i to u jesen sa 60-80 kg/h fosfora i 80-100 kg/h kalijuma. Predsetveno se unosi 40-50 kg/h azota. Prihranjuje se posle prvog otkosa sa 40-50 kg/h azota.

Kod nas se najviše gaji sitnolisni

Setva iz semena u aprilu kada prođe opasnost od mrazeva ili u maju na međuredni razmak 45-70 cm, sa pet do šest kilograma po hektaru semena. Kod nas se najviše gaji sitnolisni, koji ima mogućnost brze regeneracije posle košenja i visok sadržaj ulja. Zbog osetljivosti na herbicide borba protiv korova je uglavnom mehanička - okopavanjem, plevljenjem i kultiviranjem.

U toku vegetacije može dva puta da se kosi nadzemna masa. Za dobijanje suvog lista kosi se pre cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja u periodu cvetanja. Kosi se na visini 10-15 cm, ručno ili mašinski. Suši se u sušarama na 40-50°C ili prirodno.