Poslednjih godina, osim ukrasnog, proizvodi i prodaje začinsko i lekovito bilje koje je veoma traženo.
Emilijan Simeon iz Niša je oduvek voleo da uzgaja cveće. Dok je bio zaposlen to je radio amaterski, a od 2005. godine, kada je otišao u penziju, počeo je da se bavi i profesionalno. Za to je, kaže, najzaslužniji njegov prijatelj Bane iz Medoševca koji je godinama bio njegov idol u ovom poslu.
Posmatrajući ga kako uživa u proizvodnji cveća i sam je poželeo da se bavi cvećarstvom. Prve biljke je po ceni od dve marke kupio od njega '97. godine, pred 8. mart - Dan žena, i odmah ih preprodao. Videvši da može da se zaradi od cveća, rešio je da u svom dvorištu, po odlasku u penziju, napravi plastenik gde će moći i sam da uživa u uzgoju.
Ovaj plastenik, površine 8 sa 10 metara, podigao je zahvaljujući donaciji od 1.500 evra koju je dobio od jedne holandske humanitarne organizacije.
"Čim sam ga postavio u dvorištu došla je da me obiđe njihova predstavnica. Kada je videla i čula šta sve mogu da uradim u njemu odlučila je da predloži svojoj organizaciji da mi donira još 1.500 evra, što su i uradili", počinje svoju zanimljivu priču naš sagovornik.
Želeći da svoju proizvodnju digne na profesionalni nivo, iako je već bio penzioner, upisao je srednju Poljoprivrednu školu u Kraljevu, smer cvećarstvo. Posle položenih 15 stručnih predmeta stekao je i željenu diplomu. Želeo je da njegovo znanje i umeće bude potvrđeni i napismeno.
Ovako obučen, stalno je unapređivao proizvodnju baštenskog i balkonskog cveća koja se bazirala na petunijama, muškatlama, begonijama, kadificama…
U plastenik je uveo i parno grejanje i ta investicija mu se veoma isplatila. O podizanju novih plastenika ne razmišlja, jer na placu od tri ara gde se nalazi i njegova kuća nema uslova za tako nešto. Uprkos tome što mu zimi u plasteniku manjka svetlosti zbog visoke zgrade koja se nalazi ispred njegovog placa, uspeva da tokom sezone proizvede zdrave biljke.
Postoji cveće koje je pčelama potpuno beskorisno - šta onda saditi u vrtovima?
"Leti, kada temperatura dostigne i četrdeset stepeni obrnuta je priča, jer tada imam predivnu hladovinu za biljke u plasteniku."
Prodajući cveće na niškoj Cvetnoj pijaci, pijaci Ćele kula, na raznim vašarima i manifestacijama, stekao je zavidan broj kupaca. Kako su godine prolazile, menjao je svoj proizvodni asortiman. Tako poslednjih godina, osim ukrasnog, proizvodi i prodaje začinsko i lekovito bilje koje je veoma traženo, kaže on.
"Tržište je preplavljeno baštenskim i saksijskim cvećem. Za razliku od njega, začinsko i lekovito bilje uvek ima svoju prođu zato što može da se proda i kao sušeno tokom zime", tvrdi ovaj uzgajivač.
Zato namerava da se u najskorije vreme u potpunosti preorijentiše na proizvodnju ovog bilja koja je, kaže, mnogo lakša u odnosu na uzgoj ukrasnih biljaka.
U plasteniku stalno menja broj zasađenih vrsta začinskog i lekovitog bilja. Osim lavande, ruzmarina, majčine dušice, nane u nekoliko vrsta, matičnjaka, proizvodio je i steviju. Ova biljka ima glikemijski indeks nula i zato je idealna za dijabetičare. Raste do 80 cm visine, pripada porodici hrizantema, otporna je na niske temperature i dobro uspeva na peščanom zemljištu.
Evo devet pravila za uzgoj povrća i začinskog bilja na balkonu
"Počeo sam da razmnožavam i četinare, tuje i čemprese u manjim količinama. Osim njih, biće i perena i trajnica. Sve one ne zahtevaju zimi grejanje, pa ću samim tim imati i manje troškove proizvodnje", podvlači Simeon i dodaje da bi cvećari u njegovom gradu morali da imaju bolji tretman na pijacama.
Odnosno, kaže, da za cenu zakupa koju plaćaju dobiju veći prostor od trenutnih dva metra betona.
Tagovi
Autorka
