• Kiselo zemljište
  • 05.05.2020. 07:30

Zemljište vam je kiselo? Evo koje biljke možete da posadite

Iako baštovanima predstavlja pravu noćnu moru, spisak kultura pogodnih za kisela zemljišta i nije toliko dosadan koliko mislite. Svako može da nađe barem jednu ili čak više njih za gajenje.

Foto: Depositphotos/dndavis
  • 3.485
  • 112
  • 2

Mnogi proizvođači suočavaju se s problemom niskog pH zemljišta, odnosno kiselog zemljišta. I dok su neka po prirodi takva (pseudoglej, gajnjača) kod većine kiselost dolazi usled dugotrajnog i intenzivnog đubrenja.

Iako baštovanima predstavlja pravu noćnu moru, spisak kultura pogodnih za ovakvu zemlju i nije toliko dosadan koliko mislite i svako može da nađe barem jednu ili čak više njih za uzgoj.

Đubrenja koja bi trebalo izbegavati

Ova vrsta zemljišta direktno je povezana sa sadržajem azota i kalcijuma. Usled iznošenja poljoprivrednih proizvoda te erozije i ispiranja u dubljim slojevima smanjuje se količina kalcijuma. Koliko će se on ispirati, zaivisi od tipa zemljišta, kao i  kulture koja se uzgaja, a njegov nedostatak, osim u kiselosti ogleda se i na nestabilnoj strukturi kao i na lošem vodnovazdušnom režimu. 

Unošenjem uree, amonijum sulfata, amonijum hlorida, amonijum nitrata, kalijum sulfata i kalijum hlorida povećavate kiselost. Azotna mineralna đubriva u zemlji prelaze u nitratni oblik, a nitratni joni ga zakišeljavaju.

U odnosu na azotna đubriva, fosforna i kalijumova imaju mali ili čak nikakav uticaj na pH zemljišta, a najbolje đubrivo je ono fiziološki neutralno, KAN jer se njime ne menja pH. 

Žbunje koje voli kisela zemljišta

Grmlje ili žbunje koje voli kiselu zemlju, a popularno je na našim područjima su japanska dunja (Chaenomeles japonica), hortenzija (Hydrangea), božikovina (Ilex aquifolium), rododendron (Rhododendron) i borovnica (Vaccinium myrtillus). 

Japanska dunja

Ova biljka potiče sa Dalekog Istoka - iz Japana i Kine. Na našim prostorima se najčešće uzgaja kao ukrasna biljka ili živa ograda. Raste u vidu trnovitog grma i može da dosegne visinu od jednog pa sve do tri metra.

Cveta obično krajem zime ili početkom proleća i najpre se javljaju cvetovi, a tek onda listovi. Nije zahtevna za uzgoj, samo traži malo svežije plodno zemljište i sunčan položaj, jer voli direktno sunce. Ne treba je često zalivati, a otporna je i na niske temperature i može podneti sušu.

Koje balkonsko cveće voli sunce, a koje hladovinu?

Hortenzija

Hortenzija je biljka koja voli mnogo vode. Žbun joj raste u visinu i širinu do dva metra, a ima više od 75 vrsta koje cvetaju prelepim kuglastim cvetovima. Boja zavisi od toga kakva joj je kiselost zemljišta u kojoj raste. Ako su plave glavice to znači da je zemlja veoma kisela (pH 3 - 4,5) odnosno da sadrži visok udeo soli aluminijuma. Na neutralnom do alkalnom zemljištu (do pH 7) biće ružičasti ili crveni, dok je kod belih pH neutralan. 

Kako promeniti boju cvetova hortenzije?

Božikovina

Zeleniku ili božikovinu, predstavlja zimzeleno bilje ili nisko drvo koje može da dosegne visinu od pet do 10 metara. Što se tiče samog rasta, to je izuzetno spor i dugotrajan proces, pa visinu od jednog metra dosegne u periodu od tri godine. Listovi su joj debeli, tamnozelene boje i sjajni. Kod mladih biljaka vrhovi listova su bodljikavi.

Cveta krajem marta i početkom aprila, a cvetovi su joj beli i jednopolni. Plodovi su koštičavi, crvene boje, a ako to dopuste ptice, sazrevaju u novembru, pa ostaju na granama sve do proleća. Božikovina je poznat božićni ukras. 

Rododendron

Ovu biljku karakteriše plitak koren, pa se ne preporučuje da se sadi suviše duboko, kao ni da raskopavate zemlju u blizini biljke, a odgovaraju mu mesta gde je zavetrina, a koja nisu izložena direktnom suncu. Voli pH niži od pet, što znači da ga treba prihraniti posebnim đubrivom namenjenim kiselim biljkama.

Cveta od sredine aprila, neke vrste i sredinom leta, a nakon toga potrebno je ukloniti precvetale glavice i suviše izrasle izdanke, kako bi iduće godine žbun bio ponovo bogat.

Borovnica 

Žbunasta biljka, ukusnog ploda, koja, zavisno od vrste, može da izraste i do nekoliko metara u visinu. Borovnica cveta u maju i junu, a njeni cvetovi su oblika malih grozdova bele ili ružičaste boje. Lišće je duguljastog i zašiljenog oblika.

Borovnica na 2.500 ha u Srbiji - potrebna velika ulaganja i znanje

Dozreva od juna do sredine septembra. Plod je bobica prečnika pet do 10 mm, tamnoplave do crno-ljubičaste boje. Kiselost zemljišta ovoj biljci je vrlo važan faktor. Preporučen pH za borovnicu je između 3,4 i 6,5, dok se vrednosti od četiri do 5,2 smatraju idealnima za njen uzgoj.

Idealno drveće za ovu zemlju

Najpopularnije drveće koje voli ovakvu vrstu zemlje su bela topola (Populus alba), bela vrba (Salix alba) i oskoruša (Sorbus domestica). 

Bela topola

Bela topola je listopadno stablo iz porodice vrba. Raste na obalama reka, na vlažnim mestima. Rasprostranjena je širom Evrope, Azije i severne Afrike. Kora joj je bele boje, a može da naraste do 35 metara. Dvodomna je biljka, njeni muški i ženski cvetovi se nalaze na posebnim stablima i mogu biti crvene i zelene boje, a sakupljeni su u dlakave rese tzv. mace.  

Bela vrba

Ovo je stablo rasprostranjeno u srednjoj i južnoj Evropi, srednjoj Aziji i severnoj Africi. To je drvo koje može da naraste 20-30 metara, a grane su mu prekrivene beličastom korom, po čemu je i dobilo ime. Za lekovite svrhe koristi se kora stabla i grana koja se obično sakuplja u proleće. Secka se i sprema u posudi na suvo i tamno mesto kako bi se što duže očuvala njena lekovitost.

Napravite sami biljne kapi!

Oskoruša 

Kod nas se oskoruša danas jako retko uzgaja i nažalost sve više izumire, jer se u prirodi teško razmnožava. Cveta u maju ili junu, a cvetovi su beli i u grupi. Plodovi su jabukolikog ili kruškolikog oblika, a od njih se može praviti kompot, rakija i liker. Prilagodljiva je za različita podneblja, na zapuštena i suva zemljišta, a jedino je važno da ima dovoljno svetlosti. Otporna je na sušu i niske temperature.


Tagovi

Kiselo zemljište Kalcijum Azot Žbunje Uzgoj hortenzije Uzgoj borovnice Uzgoj božikovine NPK Bela topola Uzgoj oskoruše Pogodna stabla


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.