Borovnica na 2.500 ha u Srbiji - potrebna velika ulaganja i znanje

Do 2005. godine u Srbiji je pod borovnicom bilo svega tri do četiri hektara. Pet godina kasnije proizvodnja se razvila na oko 200 hektara pod ovom voćarskom kulturom, a danas se u našoj zemlji borovnica proizvodi na više od 2.500 hektara što na zemlji, što u kontejnerima odnosno saksijama.

Proizvodnja borovnica ima dugoročniju budućnost

"Prvi uspešan projekat je urađen u opštini Arilje i podrazumevao je uvođenje plantažnog gajenja borovnice u okviru malih i srednjih preduzeća. Tada je posađeno deset hektara borovnice na području opštine Arilje. Ti početni rezultati su bili jako dobri. U godinama za nama uspeli smo da prestignemo mnoge značajne proizvođače u Evropi i u svetu. Ono što je stimulans jeste to što plodovi borovnice u Srbiji pristižu u vreme kada je nema u dovoljnoj količini na svetskom tržištu", navodi Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće.

Čak i 29 tona po hektaru

Povećanje površina pod borovnicom podiglo je i sam nivo proizvodnje na viši nivo, a prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji nadmašuju i svetske proseke.

"Mi imamo izuzetne proizvođače koji postižu i 29 tona po hektaru, što je sigurno i iznad nivoa svetskih rekorda. Međutim, prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do tih koji su preko 25 tona po hektaru."

Kvalitet borovnice iznad proseka

Koliki će rod biti zavisi od mnogo faktora; pre svega, od broja posađenih biljaka, ali i od samog sistema gajenja. Osim dobrih prinosa, Srbija se može pohvaliti i izuzetnim kvalitetom ove kulture, napominje naš sagovornik.

"U principu u najvećem broju slučajeva u našoj zemlji kvalitet borovnice je iznad proseka, ne samo što se tiče vizuelnih parametara kao što su krupnoća, visina, širina i gramaža već i u svim drugim pogledima", ocenjuje Leposavić.

Proizvođači borovnice više sarađuju sa stručnjacima

Međutim, borovnica je veoma skupa investicija i početna ulaganja prelaze i 60.000 evra, ukazuje naš sagovornik napominjući da je borovnica kultura za proizvođače jako visokog nivoa znanja. Ti proizvođači moraju pratiti savremene trendove u proizvodnji, moraju biti informisani i biti u komunikaciji sa stručnjacima.

Bojan Miljanić gradski život zamenio uzgojem borovnice

"U procesu proizvodnje borovnice i nekih drugih voćarskih kultura, tehnologija i proces proizvodnje prepušteni su trgovcima, proizvođačima različitih mineralnih hraniva i pesticida, tako da mislim da struka mora mnogo više da bude zastupljena u toj proizvodnji. Mada, proizvođači borovnice su u većoj meri okrenuti saradnji sa stručnjacima u odnosu na one u drugim granama voćarastva i poljoprivrede, što ih i izdvaja."

Prošle godine cena je varirala

Jedan od razloga zbog kog se voćari u Srbiji odlučuju za uzgajanje borovnice je što mogu ostvariti veoma dobre prihode i pored velikih ulaganja. Cena je u prethodnim godinama bila prilično stimulativna za proizvođače. Međutim, kako navodi naš sagovornik, prošle godine je dosta varirala.

"U jednom trenutku je došlo do problema i u plasmanu borovnice. Sreća je što plodovi borovnice mogu duže da se čuvaju i na taj način proizvođači nisu izloženi tim nekim trenutnim problemima. Prošle godine je došlo do prilično velikog zastoja u plasmanu, te su u tom trenutku neki odustali od ove kulture, i proizvođači moraju da imaju i tu činjenicu u vidu ukoliko žele da se bave proizvodnjom borovnice", napominje sagovornik Agrokluba.

Ne preterujte sa mineralnim hranivima

Mnogo je, inače, činilaca koje proizvođači moraju imati u vidu da bi proizvodnju borovnice doveli do toga da dobijaju odgovarajući prinos praćen adekvatnim kvalitetom, i da uz to njihova proizvodnja bude i ekonomski isplativa.

Đubrenje borovnice - važno je izbegavati nitratni oblik azota

"Mnogo je promašaja, ne samo u Srbiji, već i u svetu jer proizvođači u želji da pospeše razvoj borovnice preteruju sa upotrebom mineralnih hraniva, ne pripreme i ne obezbede dovoljne količine kvalitetne vode tako da smo imali priličan broj proizvođača koji su imali gubitke."

"Ne koristiti stajsko đubrivo"

Oni koji se odluče za gajenje borovnice u kontejnerima, moraju da znaju da kontejneri od čak i 40 i 50 litara nisu dovoljne zapremine da bi borovnica mogla da ostvari svoj maksimum, napominje naš sagovornik.

"Za borovnicu je neophodno da je zemljište kiselo, bitno je da se obezbede i dovoljne količine vode. Osnovna stvar, i kod uzgajanja u zemljištu i sadnje u kontejnerima odnosno saksijama, je da proizvođači moraju da znaju da se zemljište mora pripremiti, pa tek onda saditi. Mora se obezbediti dovoljno količine kvalitetne vode. Moraju da vode računa o izboru đubriva i moja preporuka je da ne koriste stajsko đubrivo", ukazuje Leposavić.

Povedite računa kod uzgoja u saksijama

Kao i druge grane poljoprivrede i borovnica je osetila negativne posledice klimatskih promena. Veliki problem kada su u pitanju elementarne nepogode je grad koji je sve češći. Međutim, dosta proizvođača obezbeđuje se protivgradnim mrežama čime obezbeđuje sigurniju proizvodnju.

Postavljeno prvo ogledno polje borovnice s metereološkom stanicom

"Što se tiče borovnice ona je biljka hladnijeg klimata i sve ovo što se dešava sa pojavama suvog i toplog vazduha utiče dosta na borovnicu. Pored toga, proizvođači borovnice koja se uzgaja u kontejnerima moraju da vode računa da korenov sistem borovnice ima optimalan rast i razvoj i oni su više izloženi uticajima klimatskih promena u odnosu na one koji je uzgajaju u zemljištu."

Da srpska borovnica obećava i da ima potencijala za još boljim pozicioniranjem na svetskom tržištu, to je sigurno. Međutim, tu priliku domaći voćari moraju pametno iskoristiti uz pravilnu proizvodnju uključujući stručnjake i primenu odgovarajućih agrotehničkih mera i savremenih tehnologija.