• Crna pegavost loze

Crna pegavost vinove loze može smanjiti prinos i do 30 odsto

Piknidi mogu biti toliko brojni, usled čega podižu epidermis, pa vazduh prodire ispod tkiva i tako lastaru daje srebrnastu boju. Iz njegove kore, micelija prelazi u sekundarnu koru, i u unutrašnjost drveta, te dolazi do truleži i raspadanja kore.

Foto: Julijana Kuzmić (ilustracija)
  • 162
  • 8
  • 0

Ekskorioza je vrlo štetna bolest vinove loze, a napada samo Vitis viniferu. Usled pojave, lastari bivaju najčešće oštećeni u osnovi, zbog čega dolazi do njihovog zaokruživanja i lomljenja. Pri jačoj zarazi, prinos se može smanjiti i za 30 odsto. Zbog oboljenja, vrlo je otežana pravilna rezidba, navodi stručnjak Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Aleksandar Petković.

Koji su simptomi?

Na listovima se javljaju svetlozelene kružne pege sa tamnim centrom. Pri jakoj zarazi list požuti i otpadne. Na lastarima bolest se javlja najčešće na donjim (3-4) internodijama. Krajem proleća, početkom leta, početkom leta, na njima su sve jasniji simptomi. Na pokožičnom tkivu nastaju razne promene poput:

  • tamno-ljubičaste nekrotične pege, delimično ulegnute, jasno ograničene pege oko jednog centimetra dužine;
  • izolovane crne kraste;
  • površinske plutaste strukture koje mogu zahvatiti 1-2 internodije.

U jesen javljaju se završni simptomi u vidu izbeljivanja kore lastara, često u vidu ograničenih oaza. U Izbeljenoj kori se u toku zime i narednog proleća javljaju piknidi, upozorava Petković.

"Mrtva ruka"

Piknidi mogu biti toliko brojni, usled čega podižu epidermis, pa vazduh prodire ispod tkiva i tako lastaru daje srebrnastu boju. Iz njegove kore, micelija prelazi u sekundarnu koru, i u unutrašnjost drveta, te dolazi do truleži i raspadanja kore. Ovo kasnije izaziva uginuće čitavih izdanaka, po čemu je bolest dobila ima u SAD-u "Mrtva ruka".

Bolesti vinove loze: Prepoznajte simptome i obavite zaštitu na vreme

Prezimi u obliku micelije i piknida u kori i u pupoljcima vinove loze. Piknidi se javljaju u proleće ispod u proleće ispod epidermisa, kao i kroz pukotine u kori. U vlažnim uslovima, spore cure iz piknida i raznose se kišnim kapima, gde dospevaju na nove lastare i druge delove.

Bolest može biti značajna ako se rano u proleće po kretanju vegetacije jave pljuskovi kada lastari dostignu tri do 10 cm dužine, i kada je srednja temperatura 5-7°C, jer na toj temperaturi slabo rastu i vrlo su osetljivi. Na malim rastojanjima bolest se širi tu u vinogradu, a na većim rastojanjima putem sadnog materijala.

Kako je suzbiti?

Pri rezidbi odstraniti sve zaražene lastare i izneti i spaliti. Staru koru na stablu sastrugati i spaliti. U početku vegetacije u fenofazi 1-2 lista, zaštitti protektivnim fungicidima kao što je kaptana i folpeta. Od sistemičnih fungicida se mogu se koristiti preparati na bazi aktivne materije tebukonazola, preporučuje savetodavac Prokuplja.

Kako što smo ranije pisali, hemijska zaštita zasniva se na prskanju bakarnim sredstvima i dopunama zimskog prskanja, a važno je napomenuti da se crna pegavost najčešće širi u ranim fazama razvoja loze, kada se još ne sprovodi zaštita od plamenjače.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Crna pegavost vinove loze Aleksandar Petković Bolesti vinove loze Mrtva ruka Suzbijanje


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...