• Vinova loza
  • 14.03.2020. 07:30

Bolesti vinove loze: Prepoznajte simptome i obavite zaštitu na vreme

Na vinovoj lozi se od bolesti najčešće javljaju plamenjača, pepelnica, crna pegavost, crvena palež i siva plesan. Važno je njihove simptome prepoznati na vreme.

Foto: Flickr/entofito
  • 453
  • 42
  • 0

Od bolesti na vinovoj lozi se najčešće javljaju plamenjača, pepelnica, crna pegavost, crvena palež i siva plesan. Važno je njihove simptome prepoznati na vreme, a za uspešnu zaštitu vinove loze potrebno je dobro poznavati biologiju bolesti, klimatske uslove i njene fenofaze te način delovanja sredstava za zaštitu bilja.

Plamenjača najčešće napada listove i bobice grozda

Vinova loza oboleva od plamenjače (Plasmopara viticola), a prisutna je u svim uzgojnim područjima. Ova bolest najčešće napada list i bobice grozda, a ređe cvetove, mladice i vitice. Prve znakove bolesti možete uočiti na donjim mladim listovima na kojima nastaju svetlo zelene do žute zone koje se nazivaju uljane mrlje. One se povećavaju, a s njihove donje strane izbijaju bele prevlake. Na kraju zaražene zone postaju crvenkasto - smeđe. Stari listovi postaju žuto-crvenkasti s mozaikom žila. Zaražene zone listova posmeđuju, tkivo odumire i suši se.

Što se tiče zaštite, važan je uzgoj otpornih kultivara, a vinogradi na nagnutim terenima, južnim ekspozicijama i propusnim tlima su manje napadnuti te oni koji su izloženiji vetru. Važno je odstranjivanje mladica, a za suzbijanje plamenjače u vinogradima dozvoljena sredstva su: Bordovska čorba ili Kaptan

I bolesti prezimljavaju u vinogradu - za plamenjaču potrebne "tri desetke"

Pepelnica predstavlja najveću opasnost kada je grožđe zaraženo od zametanja do šaranja

Pepelnica (Uncinula necator) nanosi velike štete, a rod može biti smanjen i do 90 odsto. Ova bolest napada listove, zelene izbojke, vitice, cvetove i bobice. Na zelenim delovima se javlja sivo pepeljasta prevlaka, napadnuto mlado lišće se deformira, a kod jakih zaraza i suši. Najveću opasnost pepelnica predstavlja za grožđe koje je zaraženo od zametanja pa do šaranja. Mlade bobe su također prekrivene prevlakom, smežuraju se i suše i radi toga dolazi do velikog gubitka prinosa.

Kod kasnijih zaraza bobice često i pucaju, a te pukotine su idealna mesta za ulaz gljivice roda Botrytis što dovodi do dvostruke štete. Važno je uzgajati otpornije kultivare. Skidanjem listova u okolini grozdova stvara se manje vlage, a i više fungicida dospe na njih prilikom zaštite. Neki od dozvoljenih fungicida su na bazi tebukonazola, triadimenola ili spiroksamina aktivne materije.

Crvena palež napada isključivo listove

Crvena palež (Pseudopeziza tracheiphila) se najčešće javlja na lakim tlima gde nema dovoljno vode, a jačina napada zavisi od tečnosti u početku vegetacije kao i osetljivosti sorte. Ova bolest napada isključivo listove. Parazit prodire u provodne snopove i onemogućuje protok sokova u njima zbog čega se tikivo između žila suši i odumire pa na njima nastaju pege omeđene nervaturom lista ili krajem plojke.

Važno ih je razlikovati od uljanih pega jer su u početku slične, a kasnije se boja pega postupno menja od svetložute do crvenkasto smeđe s jasnim prelazom u zdravo tkivo. Kod crvenih sorti listovi poprimaju crvenkastoljubičastu boju, a centralni deo pege se suši pa izgleda kao spaljen. Kod belih sorti pege su svetlije. Ukoliko se zaraza pojavi uz glavnu žilu plojke ona se suši i smežura. Zaoravanje listova je korisna mera, a zaštita se vrši fungicidima. Dozvoljeni fungicidi su Bordovska čorba ili neki na bazi bakarnog oksihlorida. 

Simptomi crne pegavosti se mogu videti pre nego što krene vegetacija

Crna pegavost rozgve (Phomopsis viticola, naslovna fotografija) postepeno iscrpljuje biljku smanjujući rod iz godine u godinu, a napada mladice, rozgve i listove. Glavni simptomi se mogu videti pre nego što krene vegetacija kada su lucnjevi svetlo sive boje s puno crnih tačkica koje vire iz kore. Jači napad na čokotu dovodi u pitanje pravilnu rezidbu jer za lucnjeve i reznike nema dovoljno zdravog drveta.

Kako pravilno pripremiti i primeniti bordovsku čorbu?

Na listovima se javljaju žute pege s crnom tačkom u sredini, a oni mogu biti deformisani i raspucani. Na mladicama se javljaju tamnoplave nekroze duguljastog oblika, a na peteljkama i bobama tamnoljubičasta boja. Kora postaje srebrnkasta, a pupovi se na zaraženoj rozgvi otvaraju kasnije. Prilikom rezidbe treba odstraniti zaraženu rozgvu i izneti iz vinograda, a važna je umereno đubrenje azotom. Dozvoljeni fungicidi za zaštitu su na bazi cinka i bakra.

Siva plesan uzrokuje loš kvalitet vina

Sivu plesan vinove loze uzrokuje gljiva Botrytis cinerea, a ona pravi direktne i indirektne štete. Direktne nastaju zbog smanjenog roda, a indirektne u lošem kvalitetu vina jer ova gljiva troši veće količine šećera i kiselne. Ova gljiva napada listove, mladice, peteljke i bobe, a obično se javlja pred berbu. Na zaraženim bobama nastaju smeđe pege koje se povećavaju i zahvaćaju celu površinu bobice, a ako je sušno vreme one se smežuraju i suše. Ukoliko su vlažni uslovi na njima se javlja pepeljasto siva prevlaka koja za nekoliko dana može zahvatiti celi grozd. 

Zlatna žutica - neizlečiva bolest vinove loze

Na zelenim izbojima može doći do truljenja internodija, a kod nekih sorti može doči do opadanja dela ili čitavog grozda. Važno je saditi otporne kultivare i koristiti manje bujne podloge i mesta gde je vetrovitije. Pravovremenim zakidanjem zaperaka i skidanjem listova u okolini grozdova se smanjuje vlaga, a azotno đubrenje primeniti umereno. Važno je obaviti zaštitu od štetočina koje oštećuju bobe.

Foto: Servis Flickr licenca CC


Tagovi

Bolesti vinove loze Plamenjača Pepelnica Crvena palež Crna pegavost Siva plesan


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.