Kako pravilno pripremiti i primeniti bordovsku čorbu?

Bordovska čorba najstariji je fungicid za suzbijanje plamenjače vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordou, u čijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Ovaj preparat otkrio je profesor botanike, Millardet 1882. godine.

Pepelnica pravi probleme u vinogradima

Bodrovska čorba izvanredan je i baktericid koji se više od sto godina koristi za suzbijanje nekih ekonomski značajnih bolesti voćaka, vinove loze, povrtarskih i ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da dobro prijanja za listove i plodove tretiranog voća i povrća, odnosno, da se sporije spira, omogućava njenu primenu u jesen i rano proleće, kada ima dosta padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni.

Posebno je značajno što se bordovska čorba može koristiti u jesen, posle opadanja lišća gajenih biljaka. Da bi se sprečilo njeno fitotoksično delovanje, ona se u proleće, posle kretanja vagetacije, može koristiti u nižoj koncentraciji nego u jesen.

Nepravilna primena dovodi do neželjenih posledica

Primena bordovske čorbe pri visokim temeperaturama može da prouzrokuje žućenje i opadanje lišća. Do ožegotina na listu tretiranih biljaka može doći ako padne kiša neposredno nakon tretiranja. Nanesena na bobice grozda, očvršćuje pokožicu plodova i smanjuje oštećenja od sive truleži. (Botrytis cinarea). Iako se bordovska čorba u vinogradarstvu upotrebljavala više od sto godina, često se u praksi događa da se nepravilno pripremi i ne primjenjuje u pravo vreme pa tako dolazi do neželjenih posledica. Budući da se ovaj preparat još uvek koristi u zaštiti vinove loze protiv plamenjače, podsećamo kako se ona priprema:

Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:

• jedan kilograma bakar - sulfata (plavi kamen);
• 0,4 kilograma negašenog ili tzv. živog kreča ili
• 1,2 kilograma gašenog kreča ili jedan kilograma hidratisanog kreča

Postupak pripreme

Od 100 litara vode iz bureta, odvoji se 20 litara, od čega se u deset litara vode, zagasi 0,4 kg negašenog ili živog kreča ili se doda 1,2 kg gašenog kreča (u vidu paste) ili jedan kilogram hidratisanog kreča. U drugih deset litara rastopi se plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno uz mešanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih deset litara vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi čest slučaj). Ništa posebno neće se desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko, uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu. Bordovska čorba koristi se sveže pripremljena, odmah nakon pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba može da se stabilizuje dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe ili jedan litar prokuvanog mleka. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost i više dana. Provera da li je bordovska čorba neutralne reakcije može se uraditi crvenim lakmus papirom, koji kod pravilnog načina pripreme čorbe poplavi. Najveći nedostatak bordovske čorbe jeste njena nemogućnost mešanja sa drugim pesticidima, naročito ne sa insekticidima pa se jednim tretiranjem ne može zaštiti vinova loza od plamenjače i grožđanog moljca nego su potrebna dva posebna tretiranja. Bordovska čorba može da se meša sa raskvašenim sumporom, koji služi za suzbijanje pepelnice i grinja na listu vinove loze, savetuje Slavica Stojkić iz PSSS Smederevo.