Erinoza vinove loze suši i uništava lišće i mladice. Prepoznajte je na vreme

Među štetnim grinjama na vinovoj lozi od značaja je erinozna grinja (lozina grinja šiškarica) koja se pojavila u ovo vreme u vinogradima u Pomoravskom okrugu. Ona je prouzrokovač erinoze vinove loze, a kasnije dolazi do sušenja i propadanja listova, jer se remeti proces fotosinteze. Osim nje, prisutna je u manjoj meri i koprivina grinja (Tetranychus urticae).

Kako se manifestuje?

Prve ozbiljne štete nanosi lozina grinja šiškarica (Eriophyes vitis) koja uzrokuje erinozu. Ovu pojavu vidimo kao mehurastu lisnu površinu, koja pocrveni ili požuti. Iz mehura postepeno izlaze karakteristične gale. Na taj način se smanjuje fotosintetska sposobnost lišća.

Kako suzbiti lozinu grinju šiškaricu?

Grinje napadaju mladice i mlade grozdiće. U slučaju vrlo jakog napada, listovi se celi osuše, ali vrlo lako unište i cele mladice ili grozd. Tipični simptomi su na naličju lišća loze gde se vide ulegnuća ispunjena vunastom prevlakom beličaste, žućkaste ili rđaste boje. Sa suprotne strane, na licu lišća je odgovarajuća bradavičasta nabreklina. Po toj nabreklini najbolje se uočava razlika od zaraze plamenjačom, sa kojom vinogradari nekada mešaju ovu štetočinu.

U vunastoj prevlaci nalaze se brojne vrlo sitne grinje beličaste boje, vidljive samo lupom.

Ciklus razvoja

Grinje prezime u pupoljku čokota vinove loze. Ima tri generacije godišnje, koje se stalno zadržavaju na naličju lišća. Erinozna grinja vinove loze (Eriophyes vitis) najčešće ima, kao što je rečeno, tri generacije u toku godine. Prva generacija razvija se od sredine aprila do oko 20. juna, druga od 20. juna do oko 7. avgusta i treća do kraja septembra. Grinje poslednje generacije odlaze na prezimljavanje u pupoljcima vinove loze.

Vinova loza: Da plamenjača ne ovlada ne gledati u crveno slovo?

Prolećna aktivnost počinje u prvoj polovini aprila, na temperaturi oko 15^oC. Grinje se hrane i polažu jaja između ljuspica pupoljaka. Iz pupoljaka, kada se oni otvore, grinje odlaze na list, gde na naličju lista sišu sokove iz tkiva, a istovremeno se obrazuju i gale u obliku plikova.

Na licu lista vinove loze formiraju se bradavičasta ispupčenja tamnozelene boje. Udubljenja pomenutih bradavica su sa naličja lista obrasla gusto isprepletenim, najčešće žućkastobeličastim dlačicama. Kasnije se na ovom mestu formira poluzatvorena gala. Na jednom listu može biti veliki broj gala.

Mere suzbijanja

Suzbijanje se obavlja zimskim, kasnim zimskim prskanjem uljnim insekticidnim preparatima, u "pupoljanju" i sa kretanjem vegetacije, pa još dva puta insekto-akaricidima u razmaku 10-15 dana. Osim ovim tretmanom, suzbijanje se u vegetaciji obavlja akaricidima (heksitiazoks, klontefezin, fenpiroksimat, teflubenzuron, fenazakvin).

Na smanjenje populacije ove štetočine značajno utiču svi sumporni fungicidi (najbolje sumpor u prahu), a koriste se i preparati na bazi elementarnog sumpora (0,3 - 0,5 %), sa tim da temperatura ne sme biti viša od 28^oC.

Danas, za suzbijanje erinoznih grinja koristi se neki od preparata na bazi bifentrina, abamektina, buprofezina i to za drugo i treće tretiranje, u razmacima 10 do 15 dana. Preporuka proizvođačima grožđa je da, ukoliko primete klobučanje na listovima vinove loze u većoj meri, primene neke od aktivnih materija:

• spirodiklofen 0,6 l/ha ili
• buprofezin 0,06 %.