Kako suzbiti lozinu grinju šiškaricu?

Mnogi vinogradari mešaju prouzrokovača bolesti plamenjaču sa lozinom grinjom šiškaricom. Ovo upravo zbog toga što se na naličju lista u oba slučaja vidi prevlaka najčešće beličaste boje. Ponekad grinja u povoljnim i toplim prolećima može izazvati ne male štete na vinovoj lozi i smanjenje fotosintetske aktivnosti, naročito mladog lišća loze. Upotrebom sumpornih fungicida može se znatno smanjiti napad ove štetočine.

Prve ozbiljne štete vinovoj lozi nanosi lozina grinja šiškarica (Eriophyes vitis) koja uzrokuje erinozu. Ovu pojavu vidimo kao mehurastu lisnu površinu, koja pocrveni ili požuti. Iz mehura postepeno izlaze karakteristične gale i na taj način se smanjuje fotosintetska sposobnost lišća. Grinje napadaju mladice i mlade grozdiće. U slučaju vrlo jakog napada, listovi se celi osuše, ali vrlo lako unište i cele mladice ili grozd.

Koji su simptomi i kako je suzbiti?

Tipični simptomi su na naličju lišća loze gde se vide ulegnuća ispunjena vunastom prevlakom beličaste, žućkaste ili rđaste boje. Sa suprotne strane na licu lišća je odgovarajuća nabreklina. Po toj nabreklini najbolje se uočava razlika od zaraze plamenjačom, sa kojom vinogradari ponekad mešaju ovu štetočinu. U vunastoj prevlaci nalaze se brojne vrlo sitne grinje beličaste boje, vidljive samo lupom.

Grinje prezime u pupoljku (okcu) ili ispod loze čokota. Imaju sedam generacija godišnje, koje se stalno zadržavaju na naličju lišća loze. Suzbijanje je zimskim, kasnim zimskim prskanjem uljnim preparatima, u "pupoljanju" i sa kretanjem vegetacije, te još dva puta insekto-akaricidima u razmaku od 10 do 15 dana.

Suzbija se osim zimskim tretmanom uljnim insekticidima, u vegetaciji akaricidima. Na smanjenje populacije ove štetočine značajno utiču svi sumporni fungicidi, a najbolje se pokazao sumpor u prahu).