Kojim agrotehničkim merama ublažiti posledice klimatskih promena?

Klimatske promene uticale su na vinogradarsku proizvodnju u gotovo svim vinogradarskim regijama sveta. Posledice porasta temperature vazduha, promena u količinu i rasporedu padavina i povećanja učestalosti ekstremnih vremenskih događaja, odražavaju se na prinos i kvalitetu grožđa. Prilagođavanje i ublažavanje komplementarne su strategije za smanjenje i upravljanje tim negativnim uticajima.

Iako su potencijalne aktivnosti ublažavanja uticaja klimatskih promena već poznate, potrebno je neprestano razvijati nove strategije prilagođavanja. Očuvanje zadovoljavajućih prinosa uz zadržavanje standarda kvalitete izazov su za vinogradare u celom svetu. Ako se trend promena nastavi kako to predviđaju različiti prognozni modeli, može se očekivati promovisanje granica uzgoja vinove loze na područja koja sada smatramo suboptimalnim, pa tako već i danas možemo naći pojedinačne slučajeve proizvodnje vina u Velikoj Britaniji ili skandinavskim zemljama. S druge strane, u takvom scenariju moguće je da će neka područja blizu južne granice uzgoja vinove loze postati previše topla i sušna te uprkos različitim merama prilagođavanja klimatskim promenama, više neće biti pogodna za ovu proizvodnju. 

Izbor uzgojnog oblika

U poslednjoj deceniji tradicionalne ampelotehničke mere pokazale su se nedostajućima u borbi s visokim temperaturama i sušom, stoga je dobro razmisliti o njihovoj modifikaciji. Izbor uzgojnog oblika jedan je od načina za prilagođavanje uzgoja vinove loze u sušnim područjima, a čime se bavi projekat koji pokazuje da odlaganje zimske rezidbe može biti efikasan alat za ublažavanje negativnih učinaka globalnog zagrevanja. Tehnika se temelji na karakterističnoj apikalnoj dominaciji vinove loze usled čega se vršni (apikalni) pupovi ubrzano razvijaju, što inhibira razvoj bazalnih pupova neorezanih mladica koji duže ostaju u stanju mirovanja.

Još nije kasno za zimsku rezidbu vinove loze

Kasna zimska rezidba (otprilike u vreme neposredno pred početak pupanja) može odlagati početak vegetacije za osam do 11 dana u poređenju sa tradicionalnom rezidbom sredinom zime. To može rezultirati kašnjenjem cvetanja čak do četiri ili pet dana, te odlaganjem rokova berbe za prikladniji (hladniji) deo godine. Neka istraživanja ukazuju i na povećanu koncentraciju fenolnih jedinjenja u grožđu sa kasno orezanih čokota.

Različiti sistemi zasenjenja čokota ili većih vinogradarskih površina u fokusu su naučnih istraživanja u poslednje vreme. Oni bi morali da budu dizajnirani tako da ograniče negativne učinke visokih temperatura i smanje evapotranspiraciju. Eksperimenti sa zasenjenjem (npr. prirodno sa šumskim kompleksima, veštački s mrežama, pločama ili fotonaponskim pločama - agrosolarima) uglavnom se fokusiraju na učinak senke na temperaturu nadzemnog dela čokota.

Čini se da je natkrivanje vinograda najefikasniji način za smanjenje temperature i vodnog stresa, u poređenju sa zasenjenjem pojedinačnih čokota ili redova, grozdova, tla i slično. Ali, potrebno je sprovesti još mnogo istraživanja na ovu temu.

Navodnjavanje i položaj zasada

Navodnjavanje spada među dugoročne mere prilagođavanja klimatskim promenama, kojima se vinovoj lozi apliciraju dodatne količine vode. Ono može ublažiti uticaj visokih temperatura, suše i visokog svetlosnog intenziteta na dozrevanje grožđa. Ali, izvori vode na području Mediterana vrlo su ugroženi. Zastiranje i/ili zatravljivanje efikasni su alati u sprečavanju erozije i poboljšanju hemijskog sastava tla. Dalje, smanjenjem učestalosti obrade zemljišta može se uticati i na smanjenje evapotranspiracije. Danas se sve češće koriste različite strategije deficitarnog navodnjavanja (deficit irrigation), kao što su: delomično isušivanje korena, navodnjavanje sa kontinuiranim deficitom i regulisano deficitarno navodnjavanje.

Ova mera ima ekonomsku, ekološku i društvenu cenu i stoga mora biti poslednja opcija. Navodnjavanje biljaka otpornih na sušu poput vinove loze ne bi trebalo biti prioritet, naročito u periodima intenzivne suše kada je dostupnost vode ograničena.

Položaji na većoj nadmorskoj visini mogu pogodovati kvalitetu grožđa, budući da omogućuju polagani proces dozrevanja. Na severnoj hemisferi, čokoti u redovima orijentacije sever-jug osetljiviji su na toplotni stres od čokota u redovima orijentacije severoistok-jugozapad, budući da sredinom poslepodneva zapadna strana reda prima direktno sunčevo zračenje, podudarajući se s dnevnim maksimumom temperature.

Izbor tolerantnih sorti kasnijeg dozrevanja

Određene vinogradarske regije koje su zadržale veću varijabilnost sortimenta koji se koristi u uzgoju, imaju svakako prednost pred onima koje su se fokusirale na mali broj sorata. Isto tako veliku važnost u adaptaciji budućim promenama klime ima očuvanost i dostupnost genetskih resursa vinove loze tj. starih sorata koje uprkos tome što trenutno nisu zanimljive za uzgoj mogu postati značajne u uslovima povećanja temperature, smanjene dostupnosti vode i slično. Ujedno su očuvani genetski resursi odnosno njihova varijabilnost neophodni za oplemenjivačke programe odnosno stvaranje novih sorti koje će biti pogodne za uzgoj u budućnosti.

Danas su, u kontekstu klimatskih promena, ciljevi klonske selekcije izdvojiti klonove kasnijeg sazrevanja, nižeg sadržaja šećera i više ukupne kiselosti u grožđu u punoj zrelosti uz visok sadržaj sekundarnih metabolita, odnosno aromatskih i polifenolnih jedinjenja. Prilagođavanje sortimenta ide prema zastupljenosti sorti kasnije dobi sazrevanja, povećanja udela specifičnih, s naglašenim sadržajem ukupne kiselosti kao i onih sa naglašenim sadržajem aromatskih jedinjenja.

Drugi oblik prilagođavanja može se odnositi na korišćenje većeg broja sorti u kupažama tj. manji naglasak na monosortnim vinima. 

Prilagođavanje berbe

I na kraju, u uslovima globalnog porasta temperature potrebno je i procesom berbe grožđa upravljati na drugačiji način. Vinogradari treba da se odluče za jednu od sledećih opcija:

a) berba u tehnološkoj zrelosti sa optimalnim odnosom šećera i ukupne kiselosti, ali u značajno ranijim rokovima od uobičajenih, uz rizik branja aromatski i fenolno nezrelog grožđa ili

b) berba u trenutku fenolne odnosno aromatske zrelosti, ali s previsokim sadržajem alkohola i preniskim nivoima ukupne kiselosti.