Velike vrućine negde uništavaju vinogradarstvo, a negde ga pokreću

Sve je primetniji uticaj klimatskih promena na vinogradarstvo i vinarstvo. Berba je u mnogim zemljama ove godine započela i dve nedelje ranije. 

Kanađanin Zak Evert već se 15 godina bavi proizvodnjom alkoholnih pića i na početku nije imao nameru da uzgaja grožđe jer je bilo prehladno, otkrio je za BBC.

Umesto toga, ovaj kanadski farmer usredsredio se na proizvodnju voćnih vina od jagoda, brusnica pa čak i rabarbare. Međutim, danas pravi i ona od grožđa.

"Razlog su uglavnom klimatske promene", tvrdi ovaj 35-godišnjak.

Napominje da pre 20 godina grožđe na njegovom području nije dovoljno sazrevalo kako bi se od njega izradilo ukusno vino. Leta na kanadskoj istočnoj obali nisu bila dovoljno topla i prekratko su trajala.

Nestaće polovina svetskih vinograda?

Ali, kako je vreme prolazilo, kaže da je počeo da svedoči promeni vremena poput dužih sezona rasta, sve toplijih leta i manje prolećnih mrazeva. To potkrepljuju i službeni podaci koji pokazuju da su tokom poslednjih 30 godina prosečne temperature u kanadskoj regiji Nju Brunsvik porasle za čak 1,1°C.

"Uskoro počinje ovogodišnja berba i to s najkvalitetnijim grožđem koje smo ikad imali. S ovim aktivnostima inače počinjemo tek u prvoj nedelji oktobra", kazao je Evert.

Neke zemlje imaju korist od globalnog zagrevanja

Vinar i stručnjak za vino, Kit Volas kaže da postoje neke zemlje ili regije koje bi mogle da imati koristi od klimatskih promena. Osim Kanade, kaže da i severoistočne države SAD-a imaju dužu vegetacijsku sezonu, što znači da se mogu uzgajati drugačije sorte.

U severnim evropskim zemljama poput Nemačke, Švajcarske i Velike Britanije sada je moguće proizvesti vino kvaliteta kao nikada do sada. Međutim, gde ima pobednika ima i gubitnika. Tako u mnogim delovima vinskog sveta poput juga Francuske, Australije, a ove godine posebno Kalifornije, više temperature stvaraju probleme.

Neke studije govore da je situacija zabrinjavajuća, poput izveštaja u američkom naučnom časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" koje upozorava da bi čak 86 odsto proizvodnje grožđa u francuskim regijama Bordo i Ron moglo da strada do 2050. godine i to zbog suše.

Evropi preti suša i ove godine?

Oko poznatog sela Šatonuf du Pap na jugu Rona, porodica Sezara Perina nekoliko je generacija posedovala i vodila poznatu vinariju Šato Bukastel.

Perin kaže da je primetio uticaj klimatskih promena, posebno viši nivo alkohola u vinima. Kaže da vinari jednostavno moraju da se menjaju sa vremenom.

"Na njima je da se prilagode klimatskim promenama i rade drugačije", zaključio je.

Nisu samo klimatske promene problem

U Kaliforniji, koja proizvodi 90 odsto američkog vina, vinogradi i vinarije sve su više izloženi riziku od požara.

"Imali smo petogodišnji period sa vrlo malo kiše prema našim standardima", kaže Nil Kolins, vlasnik vinarije "Lone Madrone".

Govori i da sve više vinara kupuje zemlju na severnim delovima države, gde su temperature niže. Ali, čak i u zemljama za čije proizvođače kažu da imaju koristi od viših temperatura, zagrevanje donosi probleme.

Kako sprečiti ožegotine od sunca na grožđu?

Jas Svan, koja proizvodi eko vina u nemačkom području Mosela, kaže da mora da pazi da se neke vrste grožđa ne 'spale'.

"Sve je više kasnih mrazeva, a onda kada ugreje moramo duže da zadržimo listove na lozi kako bi zaštitili grožđe od sunca", napomenula je. 

Novinar koji se bavi ovom granom poljoprivrede, Džejmi God kaže da kada je reč o klimatskim promenama "u vinskom svetu ima malo pobednika, a mnogo gubitnika". Deo problema je u tome što sorte grožđa daju dobre rezultate samo u uskim klimatskim parametrima, a potrebno je mnogo godina da se oni promene i počnu da dobijaju ​​kvalitetno grožđe.