• Oboljenja jagode
  • 14.05.2021. 12:00

Bolesti jagoda: Polietilenskim folijama kao efikasnom preventivom

Za uspešan uzgoj jagoda neophodno je da se pored sadnje zdravih živića, izbora otpornih sorti, pogodnih lokacija, kao i izvođenja svih potrebnih agrotehničkih mera, primenjuju i direktne mere zaštite.

Foto: WikimediaCommons/Jerzy Opioła (ilustracija)
  • 104
  • 16
  • 1

Jagodu najčešće napadaju i prave joj najveće ekonomske štete gljivične i virusne bolesti. Pored toga, ovu voćnu vrstu mogu ugroziti i bakterioze, ali se to ređe dešava i gubici nisu veliki.

Gljivična oboljenja ili mikoze javlljaju se svake godine u manjoj ili većoj meri. Najopasnija i najčešća je siva pegavost lišća (Mycosphaerella fragariae). Njen uzročnik prezimljava u zaraženom lišću, a infekcija nastupa rano u proleće ili tokom vegetacije.

Napada sve delove bokora, a najviše listove. Simptomi se prvo uočavaju na licu, u obliku sitnih crvenkasto - ljubičastih pega. Fleke se brzo povećavaju i dobijaju sivkastu boju sa crvenkasto ljubičastim obodom. Lisno tkivo unutar njih izumire (nekrotizira), a u slučaju jače zaraze cela površina liske se suši, biljke slabe, a novo lišće se brzo inficira. U ovakvim slučajevima prinos i kvalitet plodova znatno opada.

Tretiranja obavezna ako je prohladno i kišovito

Pored preventivnih mera za suzbijanje, preporučuje se prskanje jagodnjaka tri do četiri puta tokom vegetacije sa 0,3% rastvorom ortocida, cineba ili 0,5% bakarnim krečom, ali i 1% bordovskom čorbom. Prvo tretiranje treba sprovesti pre cvetanja, drugo od završetka cvetanja do početka sazrevanja plodova, a treće posle berbe dok se četvrto obavlja prema potrebi, početkom septembra. Bakarni kreč i bordovska čorba koriste se pre cvetanja i posle berbe plodova.

Crvena pegavost lišća (Diplocarpon earliana) je gljivica koja napada lišće, lisne peteljke i cvetne drške. Javlja se zajedno sa sivom pegavošću, a izaziva i slične štete u zasadu. Mere zaštite su identične kao i u prethodnom slučaju.

Pegavost jagode: Preventivom do zdravog ploda

Siva trulež plodova (Botrytis cinerea) razvija se vrlo brzo pri povoljnim uslovima (visoka vlažnost i hladno vreme) i može uništiti gotovo celokupan rod. Napada izumrle delove bokora, cvetove i plodove u svim fazama razvoja - od zametanja do sazrevanja ploda, a može da uzrokuje velike gubitke i za vreme čuvanja ili transporta plodova.

Zaraženi delovi bokora dobijaju tamnu boju i suše se, a meso ploda omekša, dobije gorak ukus, brzo ga pokriva siva prevlaka i postaje neupotrebljivo. Prve infekcije nastaju na mestima gde plod dodiruje vlažnu zemlju. Navedeno oboljenje se širi dodirom zaraženih plodova sa zdravim, putem kiše, tekućom vodom, insektima kao i drugim načinima prenošenja organa za razmnožavanje, tačnije micelijama.

U cilju suzbijanja, treba pokloniti posebnu pažnju sprovođenju preventive, a pre svega zastiranju zemljišta u jagodnjacima i upotrebljavati polietilenske folije. Pored navedenog, savet je odraditi dva do tri prskanja u toku vegetacije. Od sredstava za zaštitu preporučuju se ortocid ili cineb u koncentraciji 0,3%, euparen 0,25% ili melpreks 0,06%. Pored navedenih, mogu se sprovesti i tretiranja tečnim sumporom. Prvi tretman izvodi se u vreme otvaranja cvetova, a posle toga svake ili svake druge sedmice ponavlja se dok plodovi ne dostignu jednu trećinu odgovarajuće veličine. Sa prskanjem treba nastaviti ako su česte kiše i vreme prohladno ili ukoliko se primete simptomi.

Uzgoj na ocednim terenima

Oštećenja koje jagodi nanosi pepelnica (Sphaerotheca humuli) uglavnom zavise od uslova gajenja, vremenskih prilika u toku vegetacionog perioda i osetljivosti sorte. Gljivica se najintenzivnije razvija u godinama kada je hladno. Tada uzrokuje štete, posebno na osetljivim sortama.

Napada sve nadzemne delove bokora, a posebno list, cvet i plod, tačnije semenke na plodu.

Pomenuto oboljenje lako se primeti jer se zaraženo lišće uvija prema gore (epinastija), na naličju se javlja tanka bronzasta prevlaka, a pri jačem napadu krajevi liske nekrotiraju. Zaraženi plodovi su slabije obojeni i izgledaju kao da su posuti beličastim prahom. Napadnuti bokori slabije se razvijaju i to se značajno odražava na visinu prinosa i u narednim sezonama.

Kao preventiva, preporučuje se izbor ocednog terena sa propuhom, izbor otpornih sorti u uzgoju i redovno čišćenje zasada od starog i zaraženog lišća. Kada se pojave simptomi, suzbijanje obaviti prskanjem jagodnjaka karatanom u dozi do 0,12% ili kosanom od 0,4%. Posebno je važno da se prvo tretiranje sprovede u početku pojave bolesti pre cvetanja, a po potrebi ponoviti ga odmah nakon završetka cvetanja. Tretiranje karatanom odraditi najmanje 20 dana pre početka sazrevanja plodova.

Truljenje plodova (Gnomonia fructicola) još uvek nije dovoljno istraženo jer nije poznato da li je rasprostranjeno u našoj zemlji, ali se zna da uzročnik napada cvetne drške, peteljke, čašice i plodove. Prva infekcija nastupa odmah posle cvetanja, a manifestuje se kroz tamnu boju zaraženih peteljki i čašica. Mladi plodovi najpre zaostaju u porastu i postaju mekani, a zatim se i oni suše. U početku dobijaju ljubičastu boju, kasnije crvenkastu i na kraju bledoružičastu. Način širenja i suzbijanja gljivice još nije dovoljno proučen.

U gusto posađenom zasadu češće se javljaju zaraze

Bolesti korena, njegovo truljenje, venuće i sušenje bokora najčešće izaziva veliki broj fitopatogenih gljivica, koje parazitiraju na korenovom sistemu. Najveće štete su na korenu i uzrokuju venuće ili kolaps jagode (Verticillium albo-atrum), crvenkastu srž korena (Phytophthora fragariae), crno truljenje korena (Rhizoctonia solani i Idriella lunata), kao i truležnicu korena (Armillaria mellea).

Uzročnici navedenih oboljenja su zemljišni mikroorganizmi koji u početku oštećuju pojedine delove korena, a kasnije nastupa sušenje celog korenovog sistema. Prvi simptomi zaraze najčešće se ispoljavaju u kržljavom izgledu biljaka, kasnijem i slabijem razvoju, sitnijem i tanjem lišću i u smanjenju prinosa. Posle toga listovi gube zelenu boju, nekrotiziraju pojedine zone i nastupa uvenuće i sušenje čitavog useva.

Koje su prednosti prolećne sadnje jagoda?

Na intenzitet širenja zaraza utiče gustina sadnje, mineralna ishrana i vremenske prilike. Biće jače izražene ako je zasad gušće posađen i đubren većim količinama azotnih hraniva i ako su se temperature u toku proleća češće kolebale.

Najefikasnije je primenjivati preventivne mere, a one se sastoje u izboru otpornijih sorti prilikom proizvodnje na težim i vlažnim zemljištima, poput zenga zengana, čačanske rane, erlidaun, kembridž favorit, kao i obaviti sadnju na zdravim, dobro pripremljenim i dreniranim zemljištima. Voditi računa o primeni plodoreda, zdravih živića i đubriti u umerenim količinama azotom. Ređe se izvodi tretiranje zemljišta hemijskim sredstvima.

I viroze uzrokuju značajne gubitke 

Prisustvo virusa na ovoj voćnoj vrsti lako se zapaža golim okom, mada se neki ne mogu zapaziti, ali izazivaju znatno smanjenje prinosa. Zbog toga je za sigurnije utvrđivanje zdravstvenog stanja voćke, potrebno obaviti testiranje pomoće test-biljaka. Oni koji se jasno uočavaju dobili su nazive prema simptomima koje ispoljavaju na pojedinim delovima bokora - listu, plodu, cvetu, stablu i korenu.

Sve viroze se karakterišu time da izazivaju osetno smanjenje bujnosti i rodnosti bokora, manje je obrazovanje živića i brže ili sporije propadanje zasada. Zaraženo lišće je obično sitnije i kratkih drški. Dobija mozaično šarenilo, hlorozu oboda ili nerava, kovrdža se. Oboleli plodovi su sitniji, deformisani, lošeg su ukusa i arome, a cvetovi su najčešće morfološki deformisani ili sa zelenim kruničnim listićima. Prinosi na ovakvim usevima su umanjeni za 20 do 75 odsto. Pored toga bokori već u trećoj godini izumiru.

Sorte koje su tolerantne prema virozama daju relativno dobar rod i na njima se ne ispoljavaju vidljivi simptomi.

Od virusnih bolesti najčešće su žutilo oboda lišća (Strawberry y-e virus), kovrdžavost lišća (Strawberry cv virus), šarenilo lišća (Strawberry m virus), zelenilo kruničnih listića (Green p virus) i žutilo nerava (Strawberry VB virus).

Često se dešava da isti zasad bude zaražen sa više virusa pa su u tom slučaju gubici veći. Sve viroze najčešće se prenose zaraženim sadnicama koje su dobijene vegetativnim razmnožavanjem zaraženih bokora. Pored toga, često se prenose insektima, nematodama i vilinom kosicom. Ovakve biljke ne mogu se lečiti i zato treba strogo voditi računa da ne dođe do zaraze zasada.

Za suzbijanje bolesti preporučuju se sledeće mere: saditi samo garantovano zdrav sadni materijal, gajiti otpornije sorte, birati parcele koje nisu zaražene nematodama, kontrolisati zdravstveno stanje zasada i odstranjivati sve zaražene i sumnjive bokore. Takođe, redovno suzbijati lisne vaši i cikade kao vektore, odnosno, prenosnike virusa.


Tagovi

Bolesti jagoda Virusne bolesti Gljivična oboljenja Preventivne mere Crna pegavost jagode Siva trulež plodova Zastiranje zemljišta Drenirano zemljište Truljenje plodova


Autorka

Saima Trako-Silajdžić

Više [+]

Inženjer poljoprivrede, voćarstva i vinogradarstva. Najveći deo svog bogatog radnog staža provela je u oblasti hortikulture i rasadničarske proizvodnje ukrasnog bilja, sadnica voća i lekovitih vrsta.