Koje su prednosti prolećne sadnje jagoda?

U Srbiji se jagoda u poslednje vreme uglavnom sadi u leto i u jesen (jul, avgust, septembar). Vremenski uslovi u julu i avgustu su veoma nepovoljni. Osim visokih dnevnih i noćnih temperatura, otežana je priprema zemljišta za sadnju i prijem živića (sadnica). Zbog svega ovoga prolećna ima niz prednosti.

Radovi na formiranju zemljišnih bankova i postavljanje folije i cevi za navodnjavanje, obavljaju se u kasnu jesen. Zemlja se preko zime slegne, a već u drugoj polovini marta može da se sadi.

Veći prinosi ako posadimo u proleće

Osam nedelja kasnije počinje berba plodova. Koja količina jagoda će se obrati, zavisi od kvaliteta posađenih živića. Ako se posadi treća kategorija (500 sadnica u gajbi) može se očekivati rod od sedam do osam tona po hektaru, a sa krupnijim živićima (250 u gajbi) prinos se povećava do 12 tona po hektaru. Sadnjom najkrupnijih sadnica (150 u gajbi) može se očekivati prinos i do 20 tona po hektaru.

"Letnjom sadnjom narednog proleća se postižu veći prinosi nego sadnjom i berbom u tekućoj godini. Ali ima i znatno više troškova u održavanju zasada od sadnje do berbe. U letnjoj zemljište na bankovima nije sleglo, pa se javlja rizostomija korenovog sistema, a ubrzo sadnice formiraju i cvet koji se mora ručno zakidati, kao i stoloni", objašnjava poljoprivredni inženjer Mile Radosavljević.

Investicija za hektar jagodnjaka - od 10 do 15 hiljada evra

Treba naglasiti da voćari ostvaruju pravo na subvencije samo sadnjom sertifikovanih živića, kao i za nabavku foliije i sistema za navodnjavanje. Povraćaj uloženog novca je 40-50 odsto.

"Ako sadite nesertifikovane sadnice ulaganje u jedan hektar jagoda je manje, ali zato nemate subvencije i ostvarujete manji prinos plodova za 50 odsto. Investicija sađenjem onih sertifikovanih, zavisno od kvaliteta (krupnoće) kreće se od 10 do 15 hiljada evra po hektaru."

Pripreme za proizvodnju jagode kreću "pobuđivanjem" - šta posle?

Ako su parcele manje i namenjene pijačnoj prodaji, biraju se rane i kasne sorte. Najranije sorte se na otvorenom zasadu pokrivaju agrilom (folijom). Od ranih sorti najbolji kvalitet i rodnost ima sorta rumba, vendi, kleri, alba, kvin eliza.

Svakako treba pomenuti i staru sortu poznijeg sazrevanja, zengu zenganu, čija berba traje gotovo mesec dana. Vrlo je otporna na bolesti korenovog sistema, tolerantna na mrazeve i sušu, ali se mora redovno prskati protiv pegavosti lista i sive truleži plodova.

Zašto je važno malčiranje slamom?

Slama se stavlja u međuredni prostor između bankova, ali i delom na foliju. Zašto?

Kad plodovi jagoda porastu i otežaju treba da se oslone na slamu, a ne na foliju. Kad kiša pada, slama upija vodu i sprečava da se prouzrokovači bolesti sa zemljišta rasprskavaju na cvet i tako zaraze zametnuti plod.