Da li je proizvodnja šipka isplativa?

Šipak, šipurak, divlja ruža (Rosa canina) u našim krajevima raste kao samonikla, žbunasta biljka, možemo je naći gotovo svuda, po sunčanim ivicama šuma, na krčevinama, po živicama, među grmljem, uz ograde, međe i puteve, po pašnjacima nizijskog i brdskog područja. Dobro uspeva i opstaje i na kamenitoj podlozi, ali su plodovi znatno manji.

Žbun može da izraste od dva do tri metra visine, koji samo u prvoj godini ima uspravne izbojke, a u narednim godinama se razgranava u mnogobrojne povijene i viseće grane. Čitav žbun je obrastao oštrim i nadole savijenim bodljama. Cvetovi su bledoružičaste ili gotovo bele boje i prijatnog su mirisa, a plodovi su jajastog oblika, kiselkasto-slatkastog ukusa, svetlocrvene boje i sadrže veliki broj tvrdih semenki.

Šipak uvek asocira na vitamin C

Plodovi se beru najčešće tokom septembra i oktobra, kada kao tvrdi dostižu najveći stepen zrelosti. Ova biljka sadrži veliku koncentraciju vitamina C ali i drugih brojnih vitamina i minerala, pa je od davnina poznat kao prirodan lek za brojne zdravstvene probleme, a veoma je cenjen u alternativnoj medicini.

Kako napraviti pekmez od šipka?

Najčešće se koristi za pravljenje džema, vina, likera, ulja od koštica, a uvek nas asocira i na ukusan i lekovit čaj koji se priprema od ploda sušenog na temperaturi do 50 stepeni Celzijusa, jer će samo tako zadržati prirodnu svetlocrvenu boju kao i lekovita svojstva.

Iako je samonikla biljka, poslednjih godina radi se na kultivisanju i podizanju zasada šipka. Stručnjaci kažu da je za to neophodna dobra priprema zemljišta, oranje, tanjiranje, đubrenje. Sadi se tokom jeseni (preporučljivo je izbegavati prolećnu sadnju zbog slabijeg prijema i porasta), na rastojanju tri puta 1,5 m, odnosno oko 2.200 biljaka po hektaru. Treća godina se smatra početkom pune rodnosti šipurka, a koliki će prinosi biti zavisi od toga kakva je bila nega u prethodne dve godine.

Sa jednog žbuna - pet kilograma ploda

Vladislava Milanović iz Višnjićeva kod Šida ovih dana uveliko bere šipak, ima oko 900 žbunova, a najveći deo posadila je tokom zime 2019. godine.

Vreme je za berbu šipka

"Prezadovoljna sam kvalitetom i rodom, sa jednog žbuna mogu da uberem oko pet kilograma zrelih plodova", kaže naša sagovornica i napominje da šipak nije tretiran nikakvom hemijom, a nije ni prihranjivan. U berbi učestvuje samo njena porodica jer, kako kaže Milanovićeva, ne isplati se plaćati radnike s obzirom da je to specifičan, pre svega spor posao i ne ubere se tolika količina da bi angažovanje radnika bilo isplativo.

"Mi beremo polako, uredno, a tako i pravimo takozvanu čorbu. Danas mi dolazi kupac za 200 litara", rekla nam je naša sagovornica objašnjavajući da kod kuće kada prebira, čisti, pere i kuva šipurak angažuje dve žene, a s obzirom da su u pitanju veće količine, a posao je odgovoran i zahtevan.

Uzgoj ove biljke ima brojne prednosti

Milanovićeva kaže da je velika prednost u ovom poslu što berba dugo traje, nije vremenski ograničena, rod je solidan, a kvalitet plodova odličan te napominje da je razmišljala i o podizanju zasada lešnika, ali da se sada uverila da nije pogrešila kada je odlučila da zasadi šipak. Prošle godine imala je 2.500 litara ispasiranog šipka, a nada se da će ove sezone biti i više. Potražnja je solidna a ni cena nije zanemarljiva.

Potreba za šipkom raste iz godine u godinu

Dalje napominje kako uvek savetuje kupce da prilikom kuvanja džema na jedan litar "čorbe" treba dodati od 250 do 300 grama šećera kako bi se osetio ukus šipka i da ga treba kuvati minimum tri sata. Ona plodove suši za čaj, a priprema i vino i liker, a kako kaže mogućnosti su velike.