Iz "vesele mašine" potekla tradicionalna šljivovica

U domaćinstvu Dušana Đurića "vesela mašina" radi punom parom. Ovaj domaćin iz sela Grabovac uporedo peče kajsiju i šljivu od kojih dobija, kako tvrdi najkvalitetniju rakiju. Dušanu je ovo druga tura u kojoj "vesela mašina" radi. Prva rakija ispečena je još početkom septembra, a i voće odnosno šljiva dobro je rodila ove godine.

Ljubitelji dobre kapljice, ali i oni koji proizvode domaću rakiju saglasni su da bez kvalitetnog zrelog voća nema dobre rakije. Vrhunske kapljice koje teku iz "vesele mašine" ne mogu da se zamisle bez dobrog i zrelog voća. 

Vrhunski poznavaoci pečenja rakije neretko će vam posvedočiti da se ova delatnost može graničiti čak i sa umetnošću. Sam proces pečenja nije komplikovan, dovoljno je da imate kvalitetan kazan i da se sama vatra umereno loži, bez korišćenja plina ili struje, već samo uz pomoć drva.

"Ja ne spadam u vrstu tzv. pravih voćara. Gajim voće za sebe, ali je šljiva kod mene dobro rodila. Ovde je bilo terena gde nije baš nešto rodila, ali kod mene je kako gajim voće, šljiva ove godine najbolje rodila," kaže ovaj domaćin. 

Rakija od piva, paradajza, ili šargarepe - što da ne!

Jačina rakije po ukusu 

Pre nego što su završile u "veseloj mašini", šljive su odležale u kaci za vrenje. Ono traje oko dvadesetak dana i kada se završi, ide na ispit gde se peče najpre blaga rakija, a potom i na prepek. A jačina rakije određuje se po ukusu ali i po godinama.

"Kada smo bili mlađi pili smo jaču rakiju, sad malo slabiju, ja ostavljam rakiju na 20,21 grad, ne pečemo odmah na tu jačinu. Najpre ide rakija na 25 gradi pa dodajemo destilovanu vodu," kaže Dušan.

Dušan rakiju peče uz pomoć rođaka Zorana i unuka Nikole, a nekada je u njegovom dvorištu bilo mnogo više ljudi.

"Ljudi su to oduvek zvali "vesela mašina". Okupljali su se oko kazana za rakiju i bilo je veselo. Toga danas više nema, mlade sve manje zanima ova tradicija i biće dobro ako uskoro u potpunosti i ne iščezne," iskren je Dušan. 

Za sada najmlađeg člana porodice Đurić još uvek interesuje šta se to priprema u ovom kazanu pored kojeg se već danima nalazi i Zoran Čolić. "Nikola je glavni pomoćnik, a ja sam ložač. Uloga pomoćnika je priprema drva, da naspemo kazan i da naložimo vatru sa dobrim drvima," kaže Zoran. 

I dok drugi mogu da probaju gotov proizvod onaj koji loži kazan to ne sme da radi. "Mi ćemo degustirati rakiju kada se sve završi jer ako se pije rakija za danas, onda od posla ništa; tako da kako bi rakija bila dobra, moraju i oni koji je peku biti takvi," ističe Zoran. 

Oko 50 miliona litara rakije se proizvede godišnje u Srbiji

Naslednika ima

Suprotno od Dušana, Zoran smatra da će ovakav vid proizvodnje rakije opstati na selu, ali sve u svoje vreme. "Mi ćemo podržati mlađe. Kada mi ne budemo mogli da radimo i mlađi će priteći u pomoć. Kada vole da piju rakiju, moraće da nauče i da je peku, kada ne bude imao ko," kaže Zoran. 

Tajna dobre rakije je u dobroj komini, tvrdi ovaj domaćin i dodaje da će ove godine u njegovom domaćinstvu biti ispečeno oko 400 litara, a deo će ostati da se čuva kada se unuci budu ženili.