Izazovi za kupinare valjevskog kraja: Cena niska, a berača nema nigde

Znatno ranije nego što je uobičajeno počela je berba kupine u valjevskom kraju, a ono što brine voćare su visoke temperature i suša. Ovakvi uslovi ne samo da utiču na rast i razvoj plodova, već dovode i do smanjenja prinosa, kvaliteta roda i ekonomske štete.

Proizvođač Duško Jevtić iz sela Stanina reka, čačansku bestrnu i tripl kraun gaji na površini od 1,5 hektar. U ovom kraju kupina se gaji u skoro svim domaćinstvima, ali površina na kojoj Jevtić gaji kupine, osim redovnih ulaganja, zahteva i radnu snagu koju je iz godine u godiinu sve teže naći.

Nikad ranija berba voća: Letnju rezidbu ne obavljajte, trule plodove uklonite

"Javljaju se ljudi, dođu eventualno na jedan dan i posle odustaju. Mi sami na poljoprivrednom gazdinstvu ne možemo da oberemo, a radnike je sve teže", kaže Jevtić. 

Niska otkupna cena kupine

Čačanska bestrna se ovih dana otkupljuje za 120 do 130 dinara, dok je tripl kraun 150 dinara po kilogramu.

"Veoma su niske otkupne cene, sa tim ne možemo samo da pokrijemo troškove. Berači nas dnevno koštaju 5.500 do 6.000 dinara, što je polovina troškova."

Jevtići kupinu gaje više od 30 godina.

"Otprilike jedna u 10 godina donosi zaradu. Kad bih sve sabrao, bilo bi najmanje 10 godinada kada kupinu nismo uopšte brali. Jedne godine otkupna cena je bila 120 dinara, pa pala na 100, pa na 80 dinara. Onda sam prestao da berem i pola roda je propalo."

Teška situacija za kupinare

Realna cena, kaže naš sagovornik, trebalo bi da bude 200 dinara.

"Tada bismo pokrili troškove i imali neku zaradu. Velika su ulaganja, skoro kao i za malinu, koju takođe uzgajam na više od hektar. Ove godine nisam podmirio troškove", priča naš sagovornik ne krijući razočarenje stanjem u malinarstvu i kupinarstvu.

“Otkupna cena maline je počela sa 168 dinara, sada je oko 250 dinara za kilogram. U proseku se plaćalo od 220 do 230 dinara. Sada pregovaraju da se ta cena podigne. To je trebalo mnogo ranije da bude, a da se sada dogovara cena za narednu godinu."

Osim čačanske besrtrne i tripl karun, u valjevskom kraju se gaji i tornfri i loh nes. Procena je da se ovo voće uzgaja na nešto više od 1.200 hektara. U selima Stanina reka, Suvodanje, Sitarica i Bobova najviše je kupinjaka, oko 100 hektara. Najviše se gaji čačanska bestrna koja ima i najbolji prinos. 

Vreme im ne ide "na ruku"

Vremenski uslovi nimalo nisu naklonjeni poljoprivrednim proizvođačima. Osim visokih dnevnih temperatura i noći su tropske, jer temperatura ne pada ispod 25 stepeni. 

"Preporuka je zasenjivanje, jer se tako menja mikroklima u zasadu i biljke lakše podnose ove visoke temperature. Manje je isparavanje iz zemljišta, a i lakše je za berače, da i oni budu zaštićeni", kaže saradnik za voćarsto u PSSS Valjevo Jovan Milinković.

Dodaje da dobar deo onih koji imaju kupinjake to već radi.

"Shvatili su da bez senčenja mogu biti u problemu jer zbog jakog sunca može doći do "izbeljivanja" ploda. Ti plodovi su upotrebljivi, ali ružno izgledaju."

Kako zaštitne mreže pomažu kod visokih temperatura?

Pema njegovoj proceni, kupinjaci su u dobrom stanju. Na nekim parcelama prinos će biti i 25 tona po hektaru, a inače su prosečni od 10 do 15. Za sada, sve ono što se obere, otkupljuju hladnjačari.