Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Sistemi uzgoja
  • 10.11.2024. 10:30

Izbor sistema i rastojanja za gajenje voćaka - koliki razmak treba praviti?

Osnovno je da se izabere onaj sistem koji će omogućiti laku mehanizovanu obradu zemljišta, zaštitu od bolesti i štetočina, brzu i jednostavnu berbu i iznošenje plodova iz voćnjaka.

Foto: Shuttesrtock/jef77
  • 135
  • 20
  • 0

Izboru sistema gajenja voćaka treba posvetiti posebnu pažnju, jer igra značajnu ulogu u rentabilnosti u voćarenju. Koji će se sistem gajenja voćaka proizvođač izabrati zavisi pre svega od veličine zasada, konfiguracije i nagiba terena, tipa i strukture zemljišta, mogućnosti navodnjavanja, kao i primene mehanizacije. Osnovno je da se izabere onaj sistem koji će omogućiti laku mehanizovanu obradu zemljišta, zaštitu od bolesti i štetočina, brzu i jednostavnu berbu i iznošenje plodova iz voćnjaka.

Pri određivanju rastojanja gajenja, za sve voćne vrste treba voditi računa da su one heliofilne ili svetloljubive biljke, odnosno da vole svetlost, te stoga jače zasene ne podnose. Evo, najboljih sistema gajenja i rastojanja za sađenje pojedinih voćnih vrsta. Navešćemo voćnu vrstu, oblik krune, podlogu i zatim rastojanje koje treba primeniti u voćnjaku.

Jabuka                                                  

Kotlasta, piramidalna i poboljšana piramidalna kruna:

  • Sejanac divlje jabuke, M 16, M 11, M 1, A2    6  -8  x 4,5 - 6 m,
  • MM 106, MM 111 i M 7                                 4,5 - 6 x 3,5 - 4,5 m,
  • M 9 i M 26                                                      3,5 - 4 x 3 x 3,5 m.

Regularna palmeta sa kosim granama:                       

  • Sejanac, M 1 i M 2    5 x 4 m,
  • M 4, M 7 i MM 106   4 x 3 m,
  •  M 9 i M 26               3,5 x 2 m.
Rastojanje između stabala bitno za pravilan rast i razvoj voća

Vretenasti žbun na M 9 i MM 106: 3,5 x 2 m.

Vitko vreteno na M 9 i M 27 (bujnije sorte): 3,5 x 1 - 1,6 m.

Vitko vreteno "V" sadnja na M 9 i M 27: 3,5 - 4 x 0,5 - 1,1 m.

Kruška                                                                

Poboljšana piramidalna kruna                                    

  • Sejanac divlje kruške       6 x 4 m,
  • Dunja MA, Ča 7 i BA 29   4 x 3 m.

Koliki treba da bude razmak među voćem u amaterskim zasadima?

Regularna palmeta sa kosim granama:                       

  • Sejanac divlje kruške      4 x 3 m,
  • Dunja MA, Ča 7 i BA 29   3,5 x 2 m.

Vretenasti žbun na dunji MA i BA 29: 3,5 x 2 m.

Vitko vreteno na dunji MA i BA 29: 3,5 x 1-1,25 m.

Vitko vreteno "V" sadnja: 3,5-4 x 0,5-1 m.

Dunja                                                           

Slobodna i kotlasta kruna na dunji MA i BA 29: 4-5 x 3-4 m.

Poboljšana piramidalna kruna na dunji MA i Ba 29: 5  x 4 m.

U zasadu dunje razmak može biti različit, što će zavisiti od nagiba terena, dostupnosti svetla, tipa krošnje... (Foto: Jovana Cvetković) 

Regularna palmeta kosih grana na dunji MA i Ba 29: 4  x 3 m.

Vretenasti žbun na dunji MA i Ba 29: 4 x 2,5-3 m.

 Mušmula                                                             

Slobodna kruna na dunji MA i BA 29: 4 - 5 x 3-4 m.

Slobodna kruna na sejancu belog gloga: 5 x 4 m.

Poboljšana piramidalna kruna                                    

  • Dunja MA, Ba 29   4 x 4 m,
  • Beli glog               5 x 4 m,
  • Oskoruša              5 x 5 m.

Palmeta sa kosim granama                                       

  • Dunja MA, Ba 29    4 x 3 m,
  • Beli glog                 5 x 3,5 m,

Breskva                                                           

Vaza na vinogradarskoj breskvi: 5 x 3,5-4 m.

Pravilna i nepravilna palmeta na vinogradarskoj breskvi: 4-5 x 2-4 m.

Vretenasti žbun na vinogradarskoj breskvi: 4- 4,5 x 1,5-2,5 m.

Vaza sa dve grane ili Y palmeta: 5 x 1,5 m,

Kajsija                                                            

Slobodna kruna, vaza i piramida na sejancu džanarike i belošljive: 7 x 5-6 m.

Palmeta: 5 x 4 ili 4 x 2m.

Vretenasti žbun: 4 x 4 ili 4 x 2 m.

Šljiva                                               

Slobodna kruna, vaza i piramida                                

  •  na sejancu džanarike: 6-7 x 4- 6 m,
  •  na izdanku požegače: 5- 6 x 3,5 - 4,5 m.

Palmeta sa kosim granama na sejancu džanarike: 5 x 4 m.

U ravnici se voćke sade ređe, dok na strmijim terenima za jedan do tri metra gušće (foto: Zlatko Markovinović)

Vitko vreteno i Y sistem na sejancu vangenhajmove, džanarici i izdanku požegače: 4 x 1,2 - 2 m.

 "V" sadnja vretena: 4 x 0,8 -1,25 m.

Trešnja                                                     

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na sejancu divlje trešnje: 6 x 4-5 m.

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na magrivi: 5-6 x 4 m.

Koji su idealni uzgojni oblici krošnje u zasadima voća?

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na koltu: 5 x 3 m.

Vreteno na koltu: 4-6 x 2-3 m.

Višnja                                                                  

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na sejancu divlje trešnje: 5 x 4 m.

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na magrivi: 5 x 3 m.

Poboljšana piramidalna kruna i vaza na koltu: 4 x 2- 3 m.

Oblačinska višnja na sopstvenom korenu: 4 x 2-3 m.

Vitko vreteno na koltu: 4 x 1,5-2 m.

Orah                                                              

Slobodna kruna nekalemljena: 8-12 x 8-12 m.

Slobodna i kotlasta kruna kalemljena: 8-11 x 8-11 m.

Ostale vrste - leska, malina, kupina

Kada je u pitanju leska, u slučaju žbuna razmak je 5-6 x 3-4 m, a kod stablašica 5- 6 x 4-5 metara. Kod ogrozda i jošta se primenjuje razmak  2 x 1,5 - 2 m, kod crne i crvene ribizle (žbun) 3 x 1,5 - 2 m, a kod žive ograde 3 x 1,5 m. U uzgoju maline (špalir) 2,5-3 x 0,25-0,3 m, kupine (špalir) 2,5- 3 x 1-1,5 m, a kod borovnice 2- 3 x 1-1,5 m.

Voćne sadnice okalemljene na generativnim podlogama (podlogama proizvedenih iz semena) sade se ređe, dok se okalemljene na vegetativnim podlogama sade se gušće. Takođe, ukoliko će se voćke gajiti sa slobodnim krošnjama, kao što su poboljšana piramida, vaza i vretenast žbun, onda se sade ređe, a ako se gaje u špalirima (palmete-regularna, iregularna, "Y" palmeta, vitko vreteno, solakse, "V" sistem gajenja) sade se gušće. Isto tako, u ravnici se voćke sade ređe, dok na strmijim terenima za jedan do tri metra gušće. I na kraju, na slabijim zemljištima razmak treba da bude manji za 0,5 do 1 m.


Tagovi

Sistemi gajenja voćaka Klasični i savremeni Sistemi za rentabilnu proizvodnju Adekvatan razmak gajenja voćaka Sistemi za voćne vrste


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.