Koji su idealni uzgojni oblici krošnje u zasadima voća?

Prilikom planiranja sadnje novog voćanjaka, pored izbora vrste i sorte voćaka, podloge na kojoj su sadnice kalemljene neophodna je i odluka koji će se uzgojni oblik krune (krošnje) formirati odmah posle sadnje.

Kotlasta kruna za voće bez žičanog naslona

Kotlasta kruna ili vaza je oblik pogodan za koštičave voćne vrste, koje se uglavnom gaje bez žičanog naslona poput trešnje, višnje, šljive i breskve.

"Karakteristika ovog uzgojnog stabla je da nema vođicu - centralnu produžnicu stabla, već se formiraju tri skeletne grane na određenom rastojanju i pod uglom od 120 stepeni", kaže diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Mihajlo Žikić iz Poljoprivredno stručne službe Zaječar.

Kada je pravo vreme za rezidbu voća i kako se ona obavlja?

Posađena sadnica se u proleće skraćuje na visinu od 70 do 90 cm od nivoa zemlje. U toku vegetacije ispod prekraćenih mesta izrašće mladari (letorasti) od kojih se odaberu tri na međusobnom rastojanju od 10 do 20 cm i razvedu pod uglom od 120 stepeni, a svi konkurentni mladari se odstrane do stabla.

Rezidba tokom leta i narednih proleća

Tokom jula ostavljeni mladari se prekraćuju na 50 do 60 cm od stabla iz kojih će izrasti prevremeni letorasti. Kada dostignu dužinu od 10 do 15 cm, odaberu se dva; jedan za produžnicu skeletne grane, a drugi za formiranje prve serije sekundarnih grana.

U proleće druge, treće i četvrte godine po sadnji nastavlja se sa formiranjem sekundarnih grana, pazeći da se one usmeravaju u pravilan položaj, da se međusobno ne ukrštaju i ne budu u senci. Posle toga obavlja se redovna zimska i letnja rezidba.

Za špalir vitko vreteno

Za gustu špalirnu sadnju jabuka, pa i krušaka, najpogodniji uzgojni sistem stabla je vitko vreteno.

"To je uska kruna sa vertikalnom centralnom vođicom, koja se vezuje za žicu. Sadi se na rastojanju od 0,8 do 1,6 metara, a visina stabla je dva i po metra", naglašava naš sagovornik.

Rezidba krušaka na "klik" iako nije popularna, utiče na povećanje prinosa

Dužinom vođice formiraju se skeletne grane, u donjem delu dužine 60 do 70 cma u gornjem su kratke rodne grančice. Ostavljeni letorasti za skeletne grane moraju se savijati. Redovnom rezidbom se ostavljau svi prebujni letorasti koji imaju oštar ugao rasta i granjanja i koji se savijanjem vrlo teško usmeravaju u horizontalan položaj.

Prednosti i mane

Glavna mana ovog uzgojnog oblika je velika investicija zbog velikog broja sadnica po hektaru i postavljanja naslona. Prednosti je više, voćke rano kreću u punu i redovnu rodnost, krošnja je osunčana sa svih strana, plodovi obojeni i beru se sa zemlje ili uz male merdevine.

Takođe, olakšana je rezidba i prolazak mehanizacije između redova, jer je obaj uzgojni oblik sličan palmeti s horizontalnim i kosim granama.

Poboljšana piramidalna kruna najbolja je za šljivu

Posađena sadnica u rano proleće se prekraćuje na visinu od jednog metra. Prevremene grančice ako izrastu prekraćuje se na četiri-pet pupoljaka.

"Kada krene vegetacija uklanjaju se svi pupoljci, odnosno mladari izrasli na visini gde će se formirati prva skeletna grana. Na mladoj voćki se tokom jula odaberu tri najbolje razvijena mladara, međusobno udaljena od 20 do 30 cm i ostave da slobodno rastu do kraja vegetacije. Od gornjeg vršnog mladara formira se vođica, a od dva niža skeletne grane. Ostali mladari se ne uklanjaju, već se povijaju", ističe Žikić.

Zašto je važna zimska rezidba šljive?

U proleće druge godine pre kretanja vegetacije, skeletne grane se skraćuju na oko 60 cm od osnove, a vođica 30 cm iznad njih. Svi letorasti koji se ukrštaju ili rastu u unutrašnjosti krune se uklanjaju. U drugoj polovini jula, na ostavljenom delu vođice, opet se odaberu dva-tri mladara od kojih će vršni biti produžetak vođice, a bočni raspoređeni u međuprostoru donjih skeletnih grana.

U rano proleće treće godine, donje skeletne grane se skraćuju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. One od prve serije treba da budu udaljene 60 cm i da imaju suprotan pravac.