• Koštunjavo voće
  • 13.02.2020. 11:30

Zašto je važna zimska rezidba šljive?

Rezidba omogućava bolju pripremljenost stabala na niske temperature. Potrebno je obratiti pažnju i na sortiment jer svaka sorta zahteva drugačiju rezidbu i uzgojni oblik.

Foto: Bojan Kecman
  • 602
  • 122
  • 0

Najzastupljenije sorte šljiva u našim krajevima su čačanske sorte; odnosno čačanska rodna, rana, lepotica, zatim stenlej i požegača koja je i dalje među najtraženijim sortama, iako je desetkovana Plum pox virusom, uzročnikom virusa šarke šljiva. Razlozi njene popularnosti su i ti što se od nje pravi najbolja rakija i pekmez, iako ima i onih koji vole i druge sorte.

Bez rezidbe - nema roda

Da bi imali redovan rod, neophodno je obaviti zimsku rezidbu. U velikim voćnjacima ona počinje u novembru, a u manjim, obično od februara. Ako se uradi orezivanje, voćka će imati više snage u slučaju pojave niskih temperatura, odnosno, mraza. Ukoliko se tada javi višak grana, to crpi snagu stablu koje mora da je rasporedi onda na više frontova. Optimalan broj grana i pupoljaka omogući će voćki da duže izdrži period niskih temperatura.

Šljiva, kao i ostale koštunjave vrste, ranije počinje sa vegetacijom i zbog toplijih zima zna se desiti da kreće sa listanjem i cvetanjem u drugoj polovini marta. Iz istog razloga, do listanja i cvetanja dolazi već u decembru što, iako je manjeg intenziteta, negativno utiče na rod u narednoj godini, pre svega zbog iscrpljivanja voćaka i slabije pripremljenosti na nagle promene temperatura, praćenih mrazom i snegom.

Svaka sorta zahteva posebnu rezidbu

Šljiva rađa na mešovitim i cvetnim grančicama i majskim kiticama. Svaka sorta je specifična. Tako čačanska rodna zahteva oštru rezidbu, jer će u tom slučaju redovno da rađa. Jednogodišnji mladari režu se za jednu trećinu, a skeletne grane se prikraćuju na bočne, sa rodnim pupoljcima, kako bi se osiguralo dovoljno zamenskih grana. S druge strane čačanska lepotica i stenlej, prvenstveno rađaju na cvetnim grančicama dugačkim do 30 centimetara i majskim kiticama, dužine do pet centimetara. Kako god da se oreže, stenlej će da rađa, kažu iskusni voćari.

Vreme je zimske rezidbe voćaka

Najčešći uzgojni oblici

Što se tiče uzgojnog oblika šljiva najbolje rađa u piramidalnoj formi ili kotlastoj kruni (vaza). Za požegaču je preporučljiva kotlasta kruna jer rađa na krajevima krošnje. U unutrašnjosti treba očistiti grane koje idu ka unutra. Za ostale sorte preporučuje se piramidalna, sa granama pod uglom od 45°, u odnosu na provodnik. Ako grane savijete pod ugao od 90°, nakon nekoliko godina doći će do njihovog sušenja u osnovi i gubljenja značajnijeg roda. I kod piramidalne krošnje neophodno je ostaviti unutrašnjost čistu od vodopija koje će u vegetaciji zasenjivati ostale grane i omogućiti uslove za pojavu bolesti. Sve grane koje idu iz zemlje, iz spavajućih pupoljaka, moraju da se odstrane, jer crpe snagu stabla i smanjuju rod.

Pazite na bolesti i štetočine

Prilikom rezidbe, rez mora biti kos, malo iznad pupoljka. Ne treba ostavljati patrljke već rezati do osnove grana, koje se potpuno otklanjaju jer će, u suprotnom, doći do sušenja preostalog dela grančice i pojave raka. Prouzrokovači bakterijskog raka koštičavog voća su bakterije Pseudomonas syringae pv. syringae i P. syringae pv. morsprunorum. Bakterije uzrokuju i uzdužno pucanje kore debla.

Bakterijski rak koštičavog voća

Ne zaboravite da pregledate stabla pre i tokom orezivanja. Obratite pažnju na prisustvo drvenara i da li su grane ili deblo promenile boju u tamno ljubičastu ili crnu, što je indikator pojave raka koštičavog voća. Ako vidite rupe u deblu, ispod ramenih grana, u prethodnoj godini stablo je bilo napadnuto drvenarom što znači da bi trebalo da se postave klopke za privlačenje ženki koje će da izlete u rano proleće.

Pojava smole na deblu i granama znak je oboljevanja od raka ili monilioze koštičavog voća (prouzrokovač Monilinia laxa). Uklonite i mumificirane plodove koji predstavljaju izvor zaraze od Monilie u narednoj godini.

Obaviti zaštitu stabala nakon orezivanja

Nakon rezidbe obavezno tretirajte stabla smešom bakra i kreča (na 100 litara vode, dovoljan je jedan kilogram ili jedan litar bakarnog preparata, pet kilograma gašenog kreča i jedan kilogram soli, za bolje prijanjanje sredstava) kako bi se uticalo i na slabiji intenzitet napada bolesti i štetočina. Ima i proizvođača koji pre ili posle bakra, tretiraju voćnjak sa 1,5 do dva kilograma sode bikarbone na 1.000 litara vode jer je soda odlično dezinfekciono sredstvo.


Tagovi

Zimska rezidba šljiva Piramidalna krošnja Kotlasta krošnja Bakar Gašeni kreč Bakterijski rak šljive Monilioza koštunjavog voća Cvetne grančice


Autor

Bojan Kecman

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.