Kako štititi malinu od bolesti i štetočina i negovati posle berbe i grada?

Berba jednorodnih sorti maline kojoj pripadaju vilamet, miker, fertodi, glen uglavnom je završena i to u veoma teškim okolnostima. Dakle, voćare su pratile nevolje od početka sezone ali je finiš berbe bio u polavama, olujama i gradonosnim oblacima. Na pojedinim lokalitetima imala je odličan rod i odličan kvalitet, uz dosta ulaganja, međutim cena i vremenski uslovi su prošarali san o našoj uzdanici.

Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Uspešna proizvodnja zahteva primenu potrebnih agrotehničkih mera tokom cele godine pa sa tim u vezi posle završetka berbe potrebno je nastaviti sa radovima u zasadu. Mnogi poljoprivredni proizvođači te radove zanemaruju jer posle maline počinje berba kupina, kasnije stižu ostale kulture pa je malina zapostavljena i u zasade ulaze tek u proleće kada obavljaju đubrenje, rezidbu i vezivanje izdanaka.

Šta su pretnje?

Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz zasada i spale. Ukoliko u vreme sečenja tih starih vladaju ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.

Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti ,grinja ili insekata. Najčešće se voćari suočavaju sa didimelom, odnosno ljubičastom pegavosti izdanaka maline, mada im nisu strani ni smeđa pegavost lista, eriofidna grinja lista, obični paučinar, lisne vaši, malinina mušica galica.

Zaštita maline nakon berbe i zašto đubrenje KAN-om nije preporučljivo?

Prema rečima inženjera zaštite bilja Branka Galovića iz Poljoprivredne savetodavne službe u Kraljevu, u zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na onim mladim ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri generacije godišnje.

"Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%) i bifentrina (0,05%) rano ujutru ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemljišta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U zasadima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje ili uništavanje korova herbicidima", kaže sagovornik.

Rešiti se starih izdanaka

Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana do dve nedelje tu da prave hlad onim mladim.

"Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijalakoji bi mogao da napravi problem mladim".

Dodaje da krajem oktobra u malinjaku je potrebno nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka.

Poželjno je nakon toga ove izdanke izneti van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim bolje uslove razvoja.

Borba sa štetočinama

Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.

"Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu", kaže Galović.

Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje ovog voća, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje.

Korovi su još jedna opasnost, tako da hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacija sa stručnim licima. Ukoliko se ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.

"Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke!"

Varljivo vreme je zamka

Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju ove voćke u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju. Naravno, navaodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.

"Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra nalivati zasade", sugeriše Galović.

Raspisan konkurs za podizanje zasada voća i hmelja

Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u redosledu radnji. Ove godine, jedino Azijska voćna mušica sporadično je bila prisutna, što je dobra okolnost. Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu.

Za razliku od pomenutih sorti i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se "kosi" te se na taj način eliminišu zaraze. Berba još uvek traje i ukoliko posluži vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom takođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa poplava naglo porasla dnevna temperatura. Ožegotine i sitniji plod su već uzele "danak".

Šta nakon ledenica koje su pokosile voćnjak?

Nestabilne vremenske prilike, ili bolje rečeno neprilike, u mnogim voćarsko vinogradarskim regionom prouzrokovale su grad. On je naneo velike štete na zasadima voća, povrća i vinove loze.

"Štete koje grad može napraviti su višestruke. Od izgubljenog prihoda u ovoj godini ali i kroz kumulativnu štetu koju zasadi svakako trpe tokom svoje obnove. Neposredno posle grada potrebno je brzo uraditi tretman fungicidima. Na taj način se omogućava zaceljivanje nastalih rana na plodovima i stablu kao i njihova dezinfekcija. Jako je važno da se ovaj tretman uradi najkasnje 24h nakon grada. Jake povrede grana i grančica izazivaju smolotočinu i nekrozu, a otvorene rane predstavljaju slobodan ulaz za brojne patogene. Tokom zime takva stabla su osetljiva na niske temperature, pa često izmrznu", savetuje sagovornik.

Polomljene grane, grančice i mladare treba odstraniti, orezati i skloniti iz zasada. Odmah posle grada treba obaviti zaštitno prskanje fungicidom i insekticidom radi sprečavanja prodora patogena. Ako je grad pao do početka juna korisno je obaviti i prihranjivanje azotnim đubrivom, a preporučuje se i primena folijarnih đubriva i u daljem toku vegetacije. U slučaju suše korisno je redovno obavljati navodnjavanje oštećenih stabala. Primena agrotehničkih i pomotehničkih mera mora biti pravilna, potpuna i pravovremena.