Simptomi oštećenja od eriofidne grinje na malinama se manifestuju na listovima u vidu svetlozelenih mrlja na početku ishrane, a kasnije se mrlje šire.
Prilikom obilaska malinjaka u Pčinjskom okrugu u nekima od njih je, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Vranje Dejan Mujakić, evidentirao pojavu grinja (Phyllocoptes gracilis) čiji simptomi se jasno vide na licu lista i konstatovao da u njima postoje sve razvojne forme ove štetočine, a koje predstavljaju ozbiljan problem malinarima u ovom okrugu.
Simptomi oštećenja od eriofidne grinje na malinama se manifestuju na listovima u vidu svetlozelenih mrlja na početku ishrane, a kasnije se mrlje šire, zahvataju veliku površinu i poprimaju svetlozelenu do žutu boju, a usled jačeg napada može doći do pojave mehura na licu lista i kovrdžanje listova.
Otuda Mujakić poručuje vlasnicima malinjaka u kojima je došlo do pojave ove štetočine, a berba još uvek traje, da sačekaju njen kraj pa onda da odrade tretman akaricidima kako bi smanjili njenu populaciju za narednu vegetaciju i zaštitili lisnu masu i omogućili biljci da u potpunosti fiziološki sazri i spremna uđe u period zimskog mirovanja.
Malina posle berbe podložna bolestima - koje hemijske mere primeniti?
Eriofidna grinja lista maline je, prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina sve veći problem u proizvodnji. Ova štetočina pripada grupi eriofidnih grinja, telo im je crvolikog oblika i veoma sitnih dimenzija. Dužina tela odraslih jedinki se kreće od 115 do 130 mikrona. Odrasle ženke prezimljavaju u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića.
Sa kretanjem vegetacije kada srednja dnevna temperatura pređe 11 stepeni Celzijusa, grinje počinju da se kreću i nastanjuju vršni deo pupoljaka maline, a kasnije migriraju na mlade listove na kojima se hrane sisanjem sokova. Na listovima usled ishrane nastaje hlorotično šarenilo i deformacije koje su praćene povijanjem lisnog nerva na dole.
"Ovakvi simptomi se često mešaju sa simptomima virusnih oboljenja, pa se ne sprovodi suzbijanje grinje, a sve to može dovesti do propadanja biljaka maline", upozorava Mujakić.
Zaštita maline nakon berbe i zašto đubrenje KAN-om nije preporučljivo?
Po njemu, domaćini grinje su divlje i pitome vrste maline, kupine i neki hibridi jagodičastog voća. Malinina grinja kao i ostale vrste eriofida ima dve morfološki različite forme, prezimljavajuća i letnja. Odrasle jedinke prezimljavaju na jednogodišnjim lastarima, dok u toku vegetacionog perioda na naličju lista grinja obrazuje više generacija. Dešava se da se simptomi na malinjaku mogu pomešati sa nekim vrstama virusnih infekcija što može dovesti do grešaka pri zaštiti zasada.
"Pored direktnih šteta koje nastaju ishranom one mogu biti i vektori nekih virusnih oboljenja", tvrdi Mujakić.
On takođe ističe da se u celoj toj situaciji poljoprivrednicima preporučuje da pravilno pristupe procesu suzbijanja ove opasne štetočine, a koja se sastoji u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja, kao i berbe malina sorte vilamet i miker. U periodu posle zimskog mirovanja je potrebno primeniti sredstva na bazi mineralnog ulja (Eos, Galmin ili Belo ulje) ili gotove preparate - kombinovano mineralno ulje sa bakarnim preparatima (Plavo ulje).
"Akaricide primeniti na bazi abamektina nakon završene berbe plodova maline viker, vilamet, u koncentraciji: Abastate (7,5 - 10 mililitara u 10 litara vode) 0,075 - 0,1 odsto (karenca 14 dana), Vertimec 018 EC u količini (075 – 1,2 l/ha) 0,075 - 0,12 odsto (karenca7 dana), Kraft 1,8 EW 0,075 - 0,1 odsto", savetuje Mujakić i dodaje da kod remontantnih sorti pratiti pojavu grinja i na osnovu fenofaze razvoja biljaka i vremenskih uslova odrediti vreme primene akaricida i aktivnu materiju preparata.
Tagovi
Autorka
