Malina posle berbe podložna bolestima - koje hemijske mere primeniti?

Na području Srbije, berba jednorodnih sorti maline je pri kraju. Zasadi se nalaze u fazi odumiranja dvogodišnjih izdanaka i rasta i razvoja mladih izdanaka. Malinjaci ulaze u fazu početak mirovanja.

Nakon završene berbe važno je nastaviti sa agrotehničkim i hemijskim merama kako bi se obezbedio rodni kapacitet za narednu godinu i produžio životni vek zasada, prenosi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja. Nega zasada posle berbe podrazumeva:

• rezidbu izdanaka, rodnih stabala koji su doneli rod ove godine;
• uklanjanje i uništavanje orezanih izdanaka;
• rezidbu i proređivanje letorasta koji su ostavljeni za narednu godinu;
• navodnjavanje;
• primena hemijskih mera zaštite sa ciljem suzbijanja štetnih organizama.

S obzirom da se u narednom periodu prognoziraju visoke temperature, nakon sečenja starih izdanaka ne treba ih odmah iznositi iz špalira, da bi služili kao zasena mladim izdancima od jake insolacije.

Posle berbe maline ne iznosite stare izdanke odmah iz špalira

U isto vreme, orezivanjem do zemlje, vrši se selekcija mladih lastara. Potrebno je uraditi odabir srednje razvijenih, tako da bude 10 letorasta na jedan metar. Oni se privremeno vezuju u špalir, jer se njihovim uspravljanjem obezbeđuje bolja insolacija i aplikacija hemijskih sredstava. U uslovima suše i visokih temperatura važna mera je i navodnjavanje kako bi se omogućio porast i razvoj izdanaka koji naredne godine donose rod.

Koje fungicide i akaricide upotrebiti?

Vizuelnim pregledom zasada su uočeni simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata) i smeđe pegavosti lista maline (Sphaerulina rubi). Sa ciljem zaštite od ovih patogena, preporučuje se primena nekog od fungicida na bazi aktivne materije:

• azoksistrobin + difenokonazol, u količini 0,75 l/ha ili
• tebukonazol, u količini  0,75 kg/ha.

Zaštita maline nakon berbe i zašto đubrenje KAN-om nije preporučljivo?

Takođe, pregledom listova uočeni su simptomi napada eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) i običnog paučinara (Tetranychus urticae). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da, ukoliko se utvrdi prisustvo ovih štetočina, izvrše tretman nekim od registrovanih akaricida na bazi aktivne materije:

•  etoksazol, u količini 0,5 l/ha ili
•  bifenazat, u količini 0,2-0,375 l/ha.

U pojedinim zasadima se registruje i prisustvo gala od malinine muve galice (Lasioptera rubi). U takvim zasadima se preporučuje mehaničko uklanjanje infestiranih biljnih delova.

S obzirom na visoke dnevne temperature preporuka je da se tretmani izvrše u kasnim večernjim satima.