Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.
Poslednjih godina polako se povećava interesovanje za podizanje zasada oraha. Ova voćka, čiji je plod jako cenjen u svetu, kod nas se inače i uvozi, a s obzirom da postoji prostor za to - može i da se izvozi. Voćari iz Oglađenovca pre nešto više od godinu dana odlučili su se da podignu nove zasade i osnuju zadrugu, jer smatraju da će se na taj način lakše probiti na tržištu koje nije naklonjeno pojedincima i malim proizvođačima.
Na svojim gazdinstvima do sada su u ovom valjevskom selu proizvodili oko 300 tona raznog voća, a pored jabuke, šljive, maline i kupine, podignut je zasad oraha.
"Cene voća variraju i moramo stalno da tražimo nove načine da se obezbede prihodi, kada dođe do pada cene na tržištu za pojedine vrste. Zvog toga smo se i odlučili da se udružimo i podignemo moderan zasad oraha. Za formiranje zadruge imali smo pomoć Javnog preduzeća Agrorazvoj - valjevske doline, koje je zaduženo za razvoj poljoprivrede, a deo novca uložili su sami poljoprivrednici", kaže direktor Poljoprivredne zadruge "Mali korak" iz Oglađenovca Đorđe Puzderliski.
Za kupovinu sadnica, obradu zemljišta i nabavku đubriva bilo je potrebno oko 1,4 miliona dinara, ali to nije kraj ulaganjima jer je plan da se sredstva ulože u prerađivačke kapacitete.
"Nabavljeno je oko 700 sadnica koje će biti posađene na ukupnoj površini od oko pola hektara. U planu je da se nabave mašine za obradu zasada, trešenje, ali i sušenje, kako bi se dobio ujednačen i kvalitetan krajnji proizvod koji, kao takav, može imati dobru cenu. Sa ovim mašinama možemo pojeftiniti samu proizvodnju, pre svega."
Sadnice koje su nabavljene pripadaju sorti čendler za koju se smatra da je dobrog kvaliteta.
"Sorta čendler koju smo nabavili je nova sorta i sve više se gaji u svetu i plod je tražen. Kao oprašivač služi sorta franket. Reč je o ranim sortama koje relativno rano donose plod, zahvalne su za održavanje jer je moguća mašinska rezidba. Plod ima mekanu ljusku, a samo jezgro je sa gotovo belom pokožicom i to se smatra i ceni kao veoma kvalitetno", naglašava naš sagovornik.
Orah se, kao i lešnik, uvozi u našoj zemlji, tako da tržište postoji, a pored smog jezgra kao proizvoda, dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci.
"Zanimljivo je da se ova sorta može prodavati i u ljusci jer je i kao takva berzanska roba. Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko tri evra za kilogram. Prema statističkim podacima u Srbiji je relativno malo zasada pod orahom. Prema poslednjem popisu poljoprivrede orah se u Kolubarskom okrugu gaji na preko 350 hektara od čega samo u valjevskim selima na 146."
Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.
Stručnjaci napominju i da orah nije zahtevan za održavanje, dobro podnosi niske temperature, a nema mnogo štetočina koje mogu ugroziti orah. Ono što je najbitnije je da se orah u ljusci može čuvati duže vreme, a pored ploda, orahovo drvo je cenjeno i ima široku primenu u industriji.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka