Monilija pravi probleme u zasadima koštičavog voća, naročito šljiva

I ova godina je kišna u vreme cvetanja koštičavog voća što je idealno za napad Monilie laxa, prouzrokovača sušenja cvetova i grančica šljiva, breskvi, trešanja, i višanja.

Česta smena kiše i sunca, uz više temperature u toku cvetanja znak su da će stabla biti napadnuta ovom gljivicom koja poslednjih godina pričinjava veliku štetu u zasadima koštičavog voća, naročito šljiva.

Stenlej najčešća meta

Ovog proleća, primetno je da se monilija pojavila najviše na sorti stenlej, koja je inače osetljiva na ovog patogena. Najčešći uzrok je taj što proizvođači, naročito oni s manje voćaka, smatraju da je dovoljno da se voće tretira jednom, pre cvetanja, bakarnim preparatima, a ne više puta.

Bakar i mineralno ulje ne mogu da spreče pojavu monilije ako se samo oni upotrebe u uslovima visoke vlažnosti i čestih kiša pre i tokom cvetanja.

Ključna su prskanja početkom cvetanja, kada je tek došlo do otvaranja cvetova i tokom punog cvetanja, u slučaju povećanje vlažnosti vazduha uzrokovane kišama, naročito ako padne više od 20 litara po metru kvadratnom. Tada se efekat zaštitnih sredstava smanjuje. Takođe, mumificirani plodovi koji su ostali na stablima ili na zemlji, siguran su prenosilac bolesti. Malo ko od voćara pokupi sve mumificirane plodove sa stabla što je, realno gledajući, teško, pogotovo kada je rod po stablu veliki.

Treba li ostavljati cvetove na mladim borovnicama?

Simptomi se ogledaju u vidu sušenja cvetova, ali pojedinih, ne svih. Gljivica zatim prodire i u unutrašnjost tkiva uzrokujući sušenje kraćih grančica. Višegodišnjim napadom i nesuzbijanjem bolesti, dolazi do sušenja većih grana pa i samog debla, što se najbolje vidi po pojavi smole na deblu.

Koristiti sistemike

Višnja je, uz šljivu, najviše osetljiva na ovu bolest i često se može vidjeti da su cvetovi otvoreni i izgledaju kao da nisu napadnuti, dok su grančice na kojima su, suve i lako pucaju pod pritiskom. Mnogi proizvođači su prskali i tri puta tokom cvetanja, ali je bolest i dalje prisutna u zasadu, što je slučaj ako kiša pada svaki dan.

Gde su mravi tu je i pepeljasta vaš kruške - kako je suzbiti?

Što se tiče fungicida poželjno je da se neposredno pre cvetanja koristi kombinacija sistemičnih i kontaktnih fungicida, a ako se tretman obavlja i tokom cvetanja, samo sistemikom, ali s nekim koji nije otrovan za pčele. Najčešće se koriste preparati na bazi ciprodinila, boskalida i piraklostrobina, fenbukonazola itd. Ne bi trebalo da se koristi kontaktni fungicid u fazi punog cvetanja, a prvenstveno se misli na mankozeb, koji je zabranjen od ove godine.