Na koji način se rešiti kruškine buve?

Kruškina buva (Cacopsylla pyri) je jedna od značajnijih štetočina kruške. Pravi velike štete u zasadima kruške pa sa razlogom smatra da je ekonomski najznačajnija štetočina kruške. Izaziva, kako primarne, tako i sekundarne štete, a kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Leskovac Bojana Karapandžić, primarnu štetu prave larve sišući biljne sokove na mestima gde su se izlegle, odnosno mladarima, lišću, plodovima.

Dovode tako do deformacije (kovrdžanja) listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Larve luče mednu rosu koja je odlična podloga za razvoj gljiva čađavica, koje su sekundarne štete. Tako se smanjuje fotosintetska aktivnost, a kod jačeg napada dolazi i do opadanja listova i plodova. Napadnuti plodovi gube i tržišnu vrednost.

Šta je važno znati prilikom suzbijanja kruškine buve?

"Borba protiv kruškine buve je kompleksna i kontinuirana, zato se mora poznavati njen životni ciklus. Tako se jedino može prekinuti lanac njenog razvoja. Prezimljava kao imago na zaklonjenim mestima, naborima i pukotinama kore drveća. Krajem zime sa porastom temperature počinju da se hrane sišući sokove iz mladih nabubrelih pupoljaka", kaže Karapandžićeva i dodaje da ženke već sredinom februara počinju sa poleganjem jaja oko pupoljaka.

I do pet generacija u toku godine

U toku vegetacije ženka polaže jaja na novopriraslu lisnu masu i na vrhove lastara. Jaja su duguljasta, eliptičnog oblika. U početku su bela, a kasnije postaju žuta te se teže zapažaju. Embrionalni razvoj, kako stručnjak kaže, traje od šest do 15 dana, a postembrionalni 20 do 40 dana zavisno od temperaturnih uslova. Prema uslovima temperature kruškina buva ima više generacija u toku godine, ponekad i do pet generacija. Larve prolaze kroz pet larvenih stadijuma (L1-L5), a one od drugog L2 do petog L5 stadijuma luče mednu rosu.

"Nakon prolaza larve kroz svih pet razvojnih stadijuma javlja se imago. Za kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Zimske i letnje forme se međusobno razlikuju po boji, veličini i drugome", kaže savetodavac i dodaje da je letnja forma svetložuta sa nijansama mrke boje, dok je zimska tamnija.

Kako dalje kaže, povećana brojnost kruškine buve može biti uslovljena preteranim đubrenjem azotom, uništavanjem prirodnih neprijatelja (bubamara, stenica) kao i učestalom primenom insekticida istog mehanizma delovanja koja je uslovila pojavu rezistentnosti.

"Najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja pri pojavi prvih jedinki nekim od piretroida na bazi aktivne materije cipermetrin, lambda-cihalotrin, kako bi se smanjila populacija prezimljujućih imaga, kao i mineralnim uljima radi sprečavanja polaganja jaja kruškine buve", kaže Karapandžićeva i dodaje da se u toku vegetacije, zavisno od razvojnog stadijuma kruškine buve, primenjuju preparati na bazi aktivne materije abamektin, hlorpirifos + cipermetrin, alfa-cipermetrin i drugi.

Može i bez tretmana

Podsetimo, da može i bez prskanja insekticidom. Ostavite prirodnim neprijateljima kao što su bubamare koje se, u velikom broju, pojavljuju u voćnjacima u kojima je u prethodnoj vegetaciji zabeležen jak napad, da odrade posao. Zlatooka takođe tokom leta u velikoj meri suzbija buvu.

Suzbijte kruškinu buvu bez insekticida - sirćetom, sodom, glinom

U praksi se pokazalo da prirodni neprijatelji mogu da spreče jači napad. Svaki tretman insekticidima uništiće prirodne neprijatelje, buvu ne uvek, a ako se i koristi neki insekticid na koji nema otpornost, opet će se ona pre prilagoditi i pojaviti nova generacija koja će da pričini štetu u voćnjacima.