Šta je važno znati prilikom suzbijanja kruškine buve?

Obična kruškina buva predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu kruške i u najvećoj meri određuje program zaštite ovog voća. Ova buva je pre svega štetočina dobro negovanih zasada, navodi stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno stručne službe Loznica Jelena Nevzatović.

Štete koje prouzrokuje mogu biti direktne i indirektne. Larve svojom ishranom nanose direktne štete u vidu nekroze i na taj način se smanjuje asimilaciona povšina lista. Larve luče mednu rosu na kojoj se razvijaju gljive čađavice i time plodovi gube tržišnu vrednost. U slučajevima jačeg napada, čitava stabla pocrne. Kruškina buva je i vektor fitoplazme koja prouzrokuje sušenje voćke i time pravi indirektne štete.

Poznavanje larvenih stupnjeva veliki značaj u suzbijanju

Prezimljava u stadijumu imaga. Kada temperature u zimskom periodu u toku dva do tri dana pređu 12°C, aktivira se imago i počinje sa polaganjem jaja na nabore grančica. Let prezimljujućeg imaga dugo traje, sve do maja meseca, tako da je i period polaganja jaja dosta razvučen. Posle fenofaze precvetavanja, kruškina buva polaže jaja uglavnom na vrhove letorasta. Iz jaja se pile larve L1 koje počinju da luče mednu rosu. Ima pet larvenih stupnjeva i svaki stupanj intenzivnije luči mednu rosu.

Njihovo dobro poznavanje ima veliki značaj u planiranju eliminacije ove štetočine. U uslovima neadekvatnog suzbijanja tokom vegetacije prisutni su svi razvojni stadijumi što ga veoma otežava. U našim agroekološkim uslovima ima pet generacija godišnje, podseća loznički stručnjak.

Kruškina buva: Kada tretirati voćku i čime?

Kako smo ranije pisali, kad se isprati brojnost na osnovu pregledanih grančica, sagovornica objašnjava da se izračunava indeks napada i shodno tome koristi se potrebni insekticid.

Njeno eliminisanje nije jednostavno i često ima neizvestan ishod, a podrazumeva primenu mera integralne zaštite. Sprovođenjem agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao što je optimana primena azotnih đubriva i izbegavanje oštre rezidbe, sprečava se prevelika bujnost kruške. Ova buva ima brojne prirodne neprijatelje koji mogu u značajnoj meri da kontrolišu njenu brojnost. To su pre svega predatorske vrste iz fam. Anthocoridae i Miridae (stenice), Chrysopidae (mrežokrilci), Coccinelidae (bubamare).

Prilikom primene akaricida obavezna je upotreba i okvašivača

Pored navedenih agrotehničkih, pomotehničkih i bioloških mera, suzbijanje kruškine buve u intenzivnoj proizvodnji podrazumeva i primenu selektivnih insekticida. Izvođenjem kasnog zimskog tretiranja, kombinacijom mineralnog ulja i nekog insekticida iz grupe nervnih otrova kao što su piretroidi, organofosfati, obezbeđuje se manja brojnost populacije na početku vegetacije. Sledeći tretman treba izvesti u fenofazi "beli baloni" kombinacijom insekticida a.m. acetamiprid i akaricida a.m. abamektin.

Posle ovog tretmana vizuelno pratiti razvoj buve i kada se pojave prve kapi medne rose, zasad treba istretirati kombinacijom insekticida a.m. spirotetramata i akaricida a.m abamektin ili milbemektim. Prilikom primene akaricida obavezna je upotreba i okvašivača.

Kvalitet tretiranja je veoma bitan. Za uspešno suzbijanje potrebne su veće količine radne tečnosti, ali i pravilno podešavanje uređaja za tretiranje kako bi se obezbedila dobra pokrovnost biljaka. Populaciju kruškine buve treba uvek održavati na niskom nivou, ističe Nevzatovićeva.