Oskoruša kao dobar dodatak u proizvodnji voćnih sokova

Pripada familiji ruža, a njen rod, Sorbus, obuhvata veliki broj vrsta različite visine i razvijenosti. Mnogima je oskoruša nepoznata i često je poistovećuju sa mušmulom ili divljom kruškom. Pretpostavlja se da potiče sa Kavkaza, a u Srbiji je ima na području između Stare planine i Homolja. Ova voćna vrsta polako izumire jer se u prirodi teško razmnožava.

Oskoruša može da se prilagodi različitim podnebljima. Dobro uspeva i na zapuštenim i suvim zemljištima. Ona je izrazit heliofit, a otporna je na sušu i niske temperature. Zimi izdrži temperaturu do -30 °C. Nema posebne zahteve za zemljištem, ali najbolje uspeva na dubokim i plodnim. Stablo joj je ravno i prekriveno sa tankom sivo - smeđom korom, koja je popucala i vrlo slična deblu kruške.

Rakija od divlje kruške - karakteristična aroma koja osvaja

Krošnja oskoruše je okruglasta ili piramidalnog oblika, razgranata je, glavne grane su snažno uspravne, a sa strane na krajevima više su vodoravne. Listovi su neparni (ili pernati) i sastavljeni od 13 do 21 streličastih dlakavih listića. Pupoljci (i cvetni i lisni), poludugi su, zašiljeni, lepljivi, pokriveni sa nežnim dlačicama.

Plodovi se koriste tek kada su prezreli

Oskoruša cveta u maju ili junu. Cvetovi su beli, skupljeni u grupu cvetova. Plodovi su jabukolikog ili kruškolikog oblika, debeli od dva do pet centimetara, skupljeni u buket. Oprašuju ih insekti. Dok su na drvetu bledo - zelene boje su, a na sunčanoj strani malo su crvenkasti.

Po izgledu podseća na plod divlje kruške. Kada je tvrd, kiselog je i gorkog ukusa pa se koristi tek kada je dobro prezreo i tada je slatkast ili kiselkast i specifične arome. Kad dozre u septembru ili oktobru, tada požuti i počinje postepeno da pada sa drveta.

Zimska rezidba krušaka: Manje grana - veća snaga voćke

Meso je prvo tvrdo i jako oporo, a plodovi postanu ukusni tek nakon kraćeg ili dužeg vremena umeđivanja. Da bi mogli dobro i ravnomerno da sazru, obrane plodove treba poređati na daske ili stalaže i prekriti čistom slamom u debljini pet do šest centimetara. Ovako složene oskoruše za nekoliko dana počeće sa zrenjem, kada ih treba prebirati i koristiti za određene namene.

Odlična u proizvodnji sokova

Ovo voće može da se razmnožava semenom, reznicama i kalemljenjem.

Često se njeni plodovi koriste za preradu u džemove i marmelade, a ponekad i za vina ili rakiju. Plodovi oskoruše posebno se mnogo cene zbog velike količine tanina u proizvodnji sokova od jabuke, kruške i drugih voćnih vrsta jer njihovo prisustvo poboljšava bistrenje, kao i ukus i aromu i daje im lepšu boju, objašnjava diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, Sanja Čokojević, iz PSSS Knjaževac.