• Rezidba
  • 15.12.2018. 14:30

Zimska rezidba krušaka: Manje grana - veća snaga voćke

Osnovni princip rezidbe je da se ostavi nekoliko skeletnih i poluskeletnih grana, nosača, na kojima se nalaze jednogodišnje i dvogodišnje grane.

Foto: Bojan Kecman
  • 1.601
  • 182
  • 0

Osnovni preduslov za postizanje dobrih prinosa kod krušaka jeste zimska rezidba, koja se izvodi već od novembra. Voćari koji imaju veće voćnjake počinju i ranije, jer ne mogu da završe rezidbu do početka kretanja vegetacije. Najveći problem predstavlja bujnost stabala zbog izostanka letnje rezidbe i nekvalitetne podloge u vidu sejanca divlje kruške.

Pre rezidbe, stabla krušaka trebalo bi da se prihrane ureom, borom, cinkom i vodotopivim mineralnim đubrivima sa više fosfora i kalijuma, kako bi rezerve najvažnijih hranjljivih materija bile dostupne voćkama tokom mirovanja i da bi imale više energije za početak listanja, cvetanja i oplodnje. Mnogo je bolje da se rezidba obavi u jesen ili ranu zimu, jer voćka je "živa" i kad su niže temperature.

Jesenje đubrenje važna mera kod uzgoja drvenastih voćaka

Upravo prihranom gore navedenim sredstvima koren će skladištiti minerale. Npr. azot koji se doda ureom jedini je izvor azota na početku vegetacije u proleće naredne godine i zbog njega će, takođe, voćka imati više snage. I oplodnja će biti mnogo bolja. Stajnjak bačen u jesen ili iduće proleće mnogo se sporije razgrađuje.

Manje grana znači veću snagu voćke kod pojave mraza

Isto tako, grane koje ostanu do proleća crpe energiju stablu, koje ima  manje snage za grane na kojima se nalaze rodni pupoljci, od kojih se očekuje rod. U slučaju mraza, manje grana znači veću snagu voćke i manje štete na cvetovima i formiranim plodićima, jer mnogo grana znači veće raspoređivanje energije i manje snage za borbu protiv niskih temperatura.

Rezidba počinje kada opadne list na stablu. Može se rezati od temperature od 0°C. Najzastupljenije sorte u našim krajevima su viljamovka, santa marija, abate fetel i butira. Poslednjih godina više se sade karmen i citronka, dok je sve manje junske lepotice i trevuške. Osnovni princip rezidbe je da se ostavi nekoliko skeletnih i poluskeletnih grana, nosača, na kojima se nalaze jednogodišnje i dvogodišnje grane.

Prisutna je jaka rezidba stabala

S obzirom na to da su sorte krušaka često na podlozi divlje kruške, tj. sejancu, a ne na dunji, danas imamo situaciju da se stablo mora rezati jače ukoliko se želi kakav-takav rod. Divlja kruška je bujna podloga, dok je dunja manje bujna. Sejanac bolje podnosi mraz, sušu, kiselo zemljište, ali su plodovi lošiji, odnosno, teško je dobiti kvalitet kao na stablima sa dunjom kao podlogom. Uz to stabla na sejancu divlje kruške podložnija su alternativnoj rodnosti, tj. slabom rodu nakon prethodne rodne godine.

Orezana stabla viljamovke na podlozi od dunja

Na vrhovima stabala kalemljenih na divlju krušku, nakon sedam, osam godina, formira se "kapa" na kojoj je mnoštvo vodopija i rezova na čep koji su leglo za štetne insekte i spore gljivičnih bolesti. Tu nijedno zaštitno sredstvo ne može da ostvari dobar efekat.

Mali procenat voćara radi letnju rezidbu

Kapa se mora rezati motorkom, a sve vodopije koje ulaze u unutrašnjost stabla, takođe se režu. Vodopija koja ima jedan ili dva rodna pupa u podnožju reže se do tih pupoljaka. Isto se radi i u letnjoj rezidbi. Vodopije rastu tokom prethodne vegetacije, jer voćari obavljaju folijarnu prihranu koja tera grane na rast. Manje rada tokom zimske rezidbe bilo bi kada bi se obavljala letnja rezidba, kojom se uklanjaju suvišne grane, letorasti, iz krošnje, koje rastu zbog jake zimske rezidbe. Letnja rezidba znači više hranjljivih materija za preostale grane, bolju osvetljenost krošnje i bolje formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Međutim, vrlo mali procenat voćara radi letnju rezidbu jer su se razočarali u voćarstvo, nemaju vremena da rade ili novca da plate rezače. 

Rezidba se obavlja dužim i kraćim makazama koja moraju ostavljati jasan i čist rez. Makaze se obavezno dezinfikuju alkoholom, može i rakijom. Rezidbom bi trebalo da se podmlađuje do 30% rodnog drveta, ali se na sejancu divlje kruške, zbog mnogo grana i nedostatka vremena često dešava da rezači brzo režu i otklone više rodnih grana, što znači i bujniji rast tokom vegetacione sezone, a to se može ublažiti pomenutom letnjom rezidbom.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Višak skeletnih grana uklanja se rezidbom na čep, koji bi trebalo da bude dužine do pet centimetara sa kosim rezom. Početkom vegetacije iz spavajućih pupoljaka krenuće nove jednogodišnje grane, stapke, koje, ako se voćka dobro hrani, mogu, na kraju vegetacije, dati rodni pupoljak na vrhu. Ako ima dosta jednogodišnjih grančica sa rodnim pupoljcima na grani koja je stara tri i više godina, može se izvršiti njeno podmlađivanje rezidbom na bočnu rodnu grančicu. Jednogodišnje grane se ne prikraćuju i ne orezuju, već proređuju ako ih ima dovoljno na stablu. Ako ih prikratite, razviće se metla, što nije poželjno.

Obavezno ostaviti otvorenu i prozračnu krošnju

Vodopije, odnosno, letoraste koji idu u unutrašnjost krošnje, poželjno je saviti pod uglom od 90°C  radi bržeg formiranja rodnih pupoljaka. Ako krošnja tokom vegetacije bude kao gustiš, u njoj neće biti protoka vazduha, svetlosti i vrlo teško će se voćar moći boriti sa štetnim insektima i bolestima, naročito kruškinom buvom (Psylla pyri) i čađavom krastavošću kruške (Venturiom pyrinom). Tokom letnjih meseci, čak iako je sušni, period vlaga i rosa koja se pojavljuje u ranim jutarnjim satima idealni su za pojavu Venturie. Mnogi zaštitari i voćari izbegavaju prskanja kontaktnim fungicidom u letnjim mesecima, mesec dana pred berbu, ako je sušni period, jer misle da nema potencijala za infekciju. Međutim, to je greška zbog čega se mnogima dešava da sekundarna infekcija umanji kvalitet plodova pred berbu i do 100%, a nijedan otkupljivač neće pristati da prebira prvu i drugu klasu zbog bojazni da će mu se Venturia pojaviti i u hladnjači.

Provodnica se može i slomiti rukom pri vrhu

Najkvalitetniji rod dobija se na štrljcima dužine od dva do pet centimetara, koji se nalaze uz provodnicu. Na vrhu stabla ostavlja se jedna provodnica koja može i da pada prema zemlji nakon formiranja plodova (kao što je npr. solakse sistem kod jabuka ). Ako se ne povija prema zemlji, provodnica se ne sme pustiti da raste nebu pod oblake već se rezidbom skraćuje na dohvat ruke, rezom na bočnu granu. Provodnica se može i slomiti rukom pri vrhu. Ako se tako uradi, doći će do bržeg formiranja rodnog pupa ispod mesta slamanja i sporijeg rasta novih grana ispod tačke na kojoj je slomljena grana. Malo ko to radi, jer iziskuje više vremena. Zato se radi rez na bočnu granu zbog kojeg dolazi do brzog rasta više grana iz spavajućih pupova ispod reza.

Viljamovka najviše rađa na vitkim rodnim grančicama dužine oko 25 centimetara i starijim, naboranim, rodnim grančicama, kao i štrljcima. Vitke rodne grane se proređuju kako se ne bi desilo da dođe do formiranja sitnih plodova koji se kasnije mogu  teže prorijediti. Santa marija i karmen uglavnom rađaju na naboranim rodnim grančicama, dok abate fetel i butira traže proređivanje naboranih rodnih grančica na granama starim dve ili tri godine, odnosno, jaču rezidbu.

Duga (blaža) rezidba na bujnim stablima povećava rodnost, a kratka rezidba (jača) povećava bujnost i usporava rodnost

Dunja kao podloga redovnije i obilnije rađa

Sve navedeno odnosi se na rezidbu krušaka na podlozi divlja kruška. Kod rezidbe sa dunjom, kao podlogom, koja je zastupljena u savremenim zasadima krušaka u Evropi, za razliku od većine naših zasada, poželjna je kraća rezidba. Dunja je slabo bujna podloga zbog čega se sadi više sadnica krušaka po hektaru, odnosno, manji je razmak unutar i između redova. Treba joj armatura, osetljiva je na Erwiniu amylovoru, tj. bakterijsku palež voćaka, sušu i povećan sadržaj kreča u zemljištu (do 2.5%). Rano i obilno rađa. Zemljište za sadnju krušaka sa dunjom kao podlogom mora da bude dobro pripremljeno, barem dve godine, pre sadnje.

Rezidbom krušaka, sa dunjom kao podlogom, ostavlja se više kratkih grančica i ne dozvoljava se preklapanje dužih skeletnih grana na susednim stablima. Takođe se ostavlja osvetljena i prozračna krošnja.

Posle rezidbe radi se zimsko prskanje bakarnim preparatima i krečom, kako ne bi došlo do prodora gljivičnih bolesti, bakterija i virusa u voćke na mestima rezova.


Povezana biljna vrsta

Kruška

Kruška

Sinonim: - | Engleski naziv: Pear | Latinski naziv: Pyrus communis L.

Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i... Pročitaj više »

Tagovi

Zimska rezidba Sejanac divlje kruške Kruška Dunja Bakterijska palež Vodopije Rez na čep Štrljak Vitka rodna grančica


Autor

Bojan Kecman

Bojan Kecman

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi