Poranila i berba aronije - uslovi nisu idealni, rod za sada upitan

Zbog specifičnih vremenskih uslova ove godine vegetacija je poranila, pa se ranije kreće u berbu kukuruza, žetvu uljarica, ali i berbu voća. Tako i proizvođači aronije koja se već odomaćila na našim poljima uveliko beru zrele bobice, prodaju ih ili prerađuju.

Vrelo dugo leto sa visokim i dnevnim i noćnim temperaturama, bez kiše, svakako će se odraziti na prinos i kvalitet roda.

Sa tropskim temperaturama prethodnih meseci borio se proizvođač Goran Ljubojević iz Kikinde koji ima zasad aronije na površini od jednog hektara.

"Redovnom negom, ali i stalnim navodnjavanjem brinem o aroniji. Imam 2.700 sadnica i bojim se da će se deo zbog ovog vremena osušiti", priča naš sagovornik, dodajući da bobice još uvek nemaju dovoljan procenat šećera koji ne bi trebao da bude manji od 25 odsto.

Kako kaže, ova godina je specifična od početka vegetacije do današnjih dana, a kakav rod će biti videće se na kraju berbe. Ponuda je velika, te Ljubojević kaže da ispod 350 dinara po kilogramu aroniju ne vredi ni brati i plaćati radnike. Od količine koju ne uspe da proda praviće likere.

Matični sok od aronije

Aleksandar Božunović iz Novog Sada ima jedan hektar pod zasadom aronije na obroncima Fruške Gore, u mestu Sviloš. Dnevno bere 500 do 600 kilograma, ali i tonu ako kupci traže.

"Suša je uslovila da berbu počnemo 15 dana ranije. Redovno sam je zalivao i nadam se da će rod biti dobar. Deo odmah prodam, a ostatak nosim u hladnjaču", kaže on, objašnjavajući da tako ima mogućnost da kasnije svake dve nedelje priprema svež sok.

Priča nam da u jednoj turi dobro operu 150 do 200 kilograma aronije, a koriste samo prvu klasu, pa cede matični sok. Pasterizuju ga kratko na nižim temperaturama da ne unište hranljive materije i plasiraju ga na tržište. Upotrebljavaju isključivo staklenu ambalažu iz inostranstva koja štiti sok od UV zračenja, pa kvalitet ostaje isti. Tvrdi da ovako pripremljen sok bez konzervansa ima rok trajanja godinu dana.

Kako prave čaj?

Od sitnijih plodova prave džem i koriste za čaj.

"Čaj pravimo upravo od ploda, sameljemo aroniju, sušimo je pomoću mašine koja imitira vetar, nikako na visokim temperaturama", rekao nam je Božunović napominjujući da u ponudi imaju i odličan džem koji pripremaju po receptu iz jednog Nemačkog restorana.

Kako i gde posaditi aroniju?

To je, kako kaže, odlična kombinacija: šljiva čini 20 odsto, aronija 80 odsto, uz minimalan dodatak šećera i i komadića limuna koji daju posebnu kiselkastu notu ovom džemu.

Ovaj proizvođač zasad aronije ima već devet godina. Koliko je posvećen ovom poslu, odnosno kvalitetu svojih proizvoda, svedoči podatak da je dobitnik dve Zlatne medalje za kvalitet na Novosadskom poljoprivrednom sajmu.

Berba na Vlasini

I Miloš Nikolić iz Pančeva ovih dana bere aroniju, njegov zasad od jednog hektara je na Vlasini. Kaže da je godina specifična, trebalo je dosta navodnjavanja, ali i rada kako bi zasad bio uredan, orezivanja, okopavanja, košenja. Kvalitet je dličan, s obzirom na podneblje, vodu vazduh, klimu. Uskoro, kad završi berbu videće koliki je ovogodišnji rod od koga će najviše završiti u flašama kao matični sok.

Inače, aronija je poznata kao super hrana. Ovo bobičasto voće je dobar izvor mnogih vitamina, poput vitamina C, A i E, beta-karotena i folata, ali i minerala kao što su: kalijum, gvožđe, mangan. Samo 100 g sveže aronije sadrži oko 35 odsto dnevno preporučenog unosa vitamina C.

Da li se vraća popularnost aronije: Kako se uzgaja?

Stručnjac kažu da je preporučena dnevna doza soka od aronije  30 do 50 ml, najbolje ga je piti ujutro, ali ga možete popiti i u bilo koje doba dana. A da biste je konzumirali tokom cele godine, aronija se može pripremiti na različite načine: zamrznuti, osušiti, ukuvati kao marmelada, sok, sirup, kompot, vino, liker, rakija.