Da li se vraća popularnost aronije: Kako se uzgaja?

Aronija je voćna vrsta koja je poslednjih godina postala sve popularnija i u regionu Srema. U pojedinim atarima zasađene su značajne površine pod ovom biljnom vrstom koja izuzetno dobro podnosi niske temperature, čak i do minus 40 stepeni, a nije previše zahtevna za gajenje. Ovo je vreme kada mogu da se podižu i novi zasadi ove voćne vrste, kaže Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.

"Najbolje je saditi u jesen, mada sadnja može da traje do početka proleća, odnosno do aprila. Preporuka proizvođačima je da za podizanje novih zasada  koristite dvogodišnje sadnice. Sadnice bi trebalo da imaju dobro razvijen korenov sistem kao i tri do pet izdanaka. Ono što uzgajivači aronije treba da znaju je da međuredni razmak prilikom sadnje treba da bude tri do četiri metra kao i od 1,5 do dva metra u redu, a sadnja se obavlja u jame dubine 20 cm i prečnika 30 cm", kaže Klještanovićeva.

Primeniti đubrivo sa većim udelom kalijuma i fosfora

Preporuka proizvođačima je i da zasade aronije podižu na parcelama koje imaju dosta svetlosti, a svakako da pre sadnje obave i agrohemijsku analizu zemljišta.

"Inače ona može da se uzgaja na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima. Najbolji rezultati se postižu ukoliko se gaji na plodnom tlu, blago kiselom, a ono što je važno je izbegavati sadnju na preterano zbijenim i suvim zemljištima."

Kod podizanja zasada aronije, baš kao i kod drugih voćnih vrsta grešaka ne sme biti, jer su u pitanju višegodišnji zasadi, tako da je pre sadnje potrebno obaviti meliorativno đubrenje pri čemu se koristi stajsko đubrivo i mineralna đubriva s povećanim udelom kalijuma i fosfora.

Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova

Naravno da je i veoma važna stvar na koju se mora obratiti velika pažnja je i izbor sadnica, tako da treba kupovati sertifikovani sadni materijal. Kod nas postoje pored crne još i purpurna i crvena aronija, koje se gaje kao ukrasne biljke. Inače, ako se pravilno gaji i vrši nega, može imati životni vek od 30 godina.

"Ono što znamo je i da je optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 do 700 mm godišnje. Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova koji postaju manji i kiselijeg ukusa. Ukoliko se gaji na području sklonom pojavi suše, obvezna je mera navodnjavanja. Što se đubrenja tiče najbolji rezultati u gajenju postižu se ukoliko se u zemljište unosi 80 - 100 kg azota, 30 - 60 kg fosfora i 100 - 120 kg kalijuma, ali za to treba pitati stručnjake i naravno raditi analizu zemljišta", kaže naša sagovornica.

Inače u Sremu je bilo slučajeva i da su pojedini zasadi uništeni jer zemljište na kome su podignuti nije bilo odgovarajuće, tako da je to još jedna potvrda da kod podizanja zasada obavezno treba konsultovati struku jer su ulaganja značajna, iako aronija nije posebno zahtevna biljna vrsta što se gajenja tiče. Ipak da bi se postigli dobri proizvodni rezultati, da bi rod bio dobar i kvalitetan treba poštovati sve preporuke poljoprivrednih stručnjaka i kod izbora sorte, parcele, ali i kasnije kod uslova nege i zaštite.

Inače prva berba može se očekivati u trećoj godini zasada, a aronija pripada kulturama s visokim sadržajem biljnih fenola, zbog čega je izuzetno lekovita. Naročito se koristi kod tegoba povezanih s visokim krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila. Često se prerađuje u sokove, sirupe, džemove i likere, tako da su se mnogi voćari odlučili i na sopstvenu preradu, što svakako donosi veći profit.