Povedite računa od koga kupujete sadnice voća

Jesenja sadnja voća je uobičajena praksa, jer je taj period za podizanje zasada najbolji za biljku i bolje se razvija korenov sistem zbog dovoljno vlage. Međutim, prošla jesen bila je topla i bez padavina pa je i savet stručnjaka bio da se sačeka da se stvore povoljni uslovi. Nabavka sadnica, drugi je problem za buduće voćare - nedostaju rasadnici u valjevskom kraju.

Rasadničari spasavaju autohtone sorte voća od nestajanja

Poljoprivrena savetodavna i stručna služba Valjevo nekada je obavljala prodaju sadnica, ali su izmenama zakona uskraćeni za taj posao. Nadaju se da bi se u nekom narednom periodu mogli ponovo početi baviti tim poslom, jer bi se na taj način voćarima omogućilo da, kad već dođu po savet i stručnu pomoć, mogu da nabave i sadni materijal. Poljoprivredna škola sa domom učenika Valjevo jedina je koja na svojoj ekonomiji uzgaja sadnice, ali su prošle godine zbog grada ostali bez njih.

"Prednost kod prodaje sadnica u Valjevu je u garanciji kvaliteta sadnog materijala, pre svega, bilo da se podiže zasad ili se kupuje sadnica za dvorište", kaže Srđan Stanojlović, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.

"To bi značilo da na jednom mestu voćari mogu dobiti i savet uz analizu zemljišta, i da kupe sadnice koje su želeli. Stvari idu u pozitivnom smeru, što znači da kada nam zakon to bude omogućio, moći ćemo da ponudimo sadnice. Naravno, prednost će imati sadnice koje se budu gajile na našem području. Naravno, sve sadnice moraju biti sertifikovane, a sve u cilju da se voćarima omogući da imaju dobar kvalitet".

Čuvajte se trgovaca sadnicama

Najbliži rasadnici su u Osečini i u Pambukovici kod Uba, ali oni spadaju u manje rasadnike i ne mogu da zadovolje potražnju. Barzilovica i Mislođin su sledeće najbliže destinacije, kao i Trstenik. Voćari moraju biti oprezni pri kupovini jer postoje i trgovci sadnicama.

"Voćari treba da obrate pažnju kada kupuju sadnice da li su ti rasadnici legalni, jer postoji i manji broj onih koji se bave samo trgovinom i za koju god sadnicu ih pitate da li imaju, dobićete pozitivan odgovor. Tada se dođe u situaciju da na terenu u zasadu dunje imate mušmulu ili je voćar tražio sadnice jedne vrste kruške, a onda vidi da mu u voćnjaku raste neka druga. Da ne pominjem šljive i šta su sve voćari nalazili u svom voćnjaku da im je poraslo umesto onoga što su tražili", kaže Stojanović i dodaje da je bilo primera da su voćari umesto breskve dobili šanteliju.

Kako uzeti i čuvati voćne kalem grančice?

"Kad se uputi žalba, opravdanje je da su pogrešili radnici pri kalemljenju ili vađenju sadnica. Greške se dešavaju, ali ne bi to tako često smelo da bude, a da se to ne bi dešavalo, mora se voditi računa i najbolje bi bilo da se i mi kao stručna služba uključimo i da voćari budu sigurni".

Šljiva Lana tolerantna na virus šarke

Kod odabira sadnica mora se voditi računa i o klimatskim uslovima, kvalitetu zemljišta i mnogim drugim faktorima koji utiču na rodnost, jer nisu isti uslovi za sva područja. Valjevo jeste u Zapadnoj Srbiji, ali neće svaka voćna vrsta uspešno rađati u ovom delu Srbije. 

Institut za voćarstvo iz Čačka razvio je novu sortu šljive, dobila je ime "Lana" i to je 18. sorta stvorena na ovom Institutu. To je rana sorta šljive koja sazreva polovinom jula, plodovi su krupni, plavo-ljubičaste boje, dobra je za upotrebu u svežem stanju i toleratna na virus šarke.

"Na toj selekciji radio je i naš kolega iz službe Dargo Dragojlović. Bile su dve ogledne parcele gde se ta sorta pokazala dobro, ali vremena su bila loša, sankcije, besparica, pa se i nije posvetila dovoljna pažnja, ali eto posle toliko godina, kolege u Čačku su uspele da dovrše taj posao. Sada sledi sertifikacija, a sadni materijal se može očekivati za neke dve do tri godine. Jedna nova sorta dolazi nam kao rezultat rada profesora Keserović koji je sa kolegama iz Osijeka radio na prilagođavanju jedne nemačke sorte šljive i određeni tipovi te sorte su posađeni na ekonomiji u Poljoprivrednoj školi i za sada daju odlične rezultate", kaže Stojanović i dodaje da su uzimali grančice da probaju kalemljenje na neke druge sklopove osim džanarike, ali o rezultatima će se tek govoriti. 

Povedite računa kod određenih čačanskih sorti

Za one koji žele da podignu zasad šljive, stručnjaci PSSS-a preporučuju čačanske sorte, s tim da se vodi računa pri sadnji čačanske rane, jer ona mora biti u mešovitom zasadu.

"Rana je besplodna sorna i mora biti u šarenom zasadu“.

Ona se mora saditi sa stenlejem ili čačanskom rodnom kako bi se obavilo oprašivanje.

U Srbiji će uskoro svaki zasad šljiva biti popisan

Za koju god voćnu vrstu da se poljoprivrednici odluče, ako imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i ove godine mogu konkurisati za podsticaje, a u zavisnosti od regiona i voćne vrste, različit je procenat povraćaja sredstava. Na republičkom nivou to je 50 odsto od vrednosti nabavljenog sadnog materijala, a 65 odsto je za područja sa otežanim uslovima gajenja. Voćari koji podižu zasade sa domaćim sortama mogu računati i na dodatnih 100 hiljada dinara po hektaru.