• Kupina
  • 12.03.2020. 12:00
  • Pčinjski okrug, Rataje

Pravilnom rezidbom kupine do visokog prinosa i kvalitetnog roda

U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka od kojih treba izvestan broj prorediti i ukloniti još tokom vegetacije, a ostale ujednačene, dovoljno duge i razagranate treba ostaviti za rod u narednoj vegetaciji. U rano proleće po otapanju snega i prosušivanju zemljišta, pristupa se rezidbi kupine za rod (zimska rezidba).

Foto: Gordana Nastić
  • 1.128
  • 264
  • 0

Približava se rezidba kupine, pa otuda vlasnici ovih zasada u Pčinjskom okrugu sve češće obilaze svoje voćnjake. Ovaj posao kupinari obavljaju u dva navrata i to u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Loh nes - sorta kupine odličnog prinosa i otporna na bolesti

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže na 20 do 30 cm da bi se uspostavila ravnoteža sa korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadi, skraćivanje sadnica se obavlja samo u proleće. Rezidba podstiče razvoj korena i adekavatnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači izdanci. Oni dostižu dužinu od dva do tri metra, a skraćuju se leti, jer naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

Najpre skratiti izdanke iznad poslednje žice

Nebojša Mladenović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da je rezidba kupine veoma važna i obavezna pomotehnička mera, koja ima za cilj da se što ranije razvije dobro razvijen žbun, a kasnije u toku eksploatacije uspostavi ravnoteža između rasta i rodnosti i donese visok prinos i dobar kvalitet plodova svake godine.

Srpska kupina ima potencijal na ruskom tržištu, ali je nema dovoljno

U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka od kojih treba izvestan broj prorediti i ukloniti još tokom vegetacije, a ostale ujednačene, dovoljno duge i razagranate treba ostaviti za rod u narednoj vegetaciji. U rano proleće po otapanju snega i prosušivanju zemljišta, pristupa se rezidbi kupine za rod (zimska rezidba).

"Od izdanaka koji su na raspolaganju odaberu se tri do četiri najbolja, ujednačena zdrava i bez oštećenja sa bočnim (prostranim) granama i radi se rezidba. Prvo se izdanci skrate na 20 do 40 cm iznad poslednje (treće) žice. Tako se formira špalir na visini od oko dva metra. Bočne grane se skraćuju na dva do tri pupoljka, odnosno na 20 do 25 cm ili nešto duže, ako su pupoljci međusobno više udaljeni", kaže Mladenović.

Proređivanje bočnih grana

On dodaje da ostale izdanke treba ukloniti do osnove. Ako su izdanci obrazovali veliki broj bočnih grana sa kratkim međusobnim rastojanjem, pa to preti velikim opterećenjem izdanaka rodom, onda se radi proređivanje bočnih grana do osnove tako da na svakih 10 cm dužine ostane naizmenično po jedna bočna grana.

Da se izdanci ne bi opteretili rodom, radi se proređivanje bočnih grana, kaže Mladenović

"Suviše niske prevremene grančice uklanjaju se do osnove. Time se izbegavaju prevelika gustina i zasenjenost, što direktno utiče na visinu prinosa i kvalitet plodova. Radi dobijanja boljeg kvaliteta ploda i smanjenja opterećenja rodom treba ostavljati najviše tri uspravna izdanka sa manjim brojem bočnih grana. Kada je reč o gustoj sadnji na rastojanju od jednog do 1,2 m u redu ostavljaju se za rod dva (ili jedan) izdanka."

Prilikom vezivanja ostavite par izdanaka da se lepezasto šire

Vezivanje orezanih izdanaka kupine, prema njegovim rečima, obavlja se kao i kod maline, plastičnim vezivom ili specijalnim plastičnim kopčama. Svaki ostavljeni izdanak se vezuje za svaku žicu, odnosno na tri mesta. Pri tome treba se voditi računa da se izdanak suviše ne steže niti da veza bude labava pa da izdanak klizi po žici. Pri vezivanju treba nastojati da se dva, tri ili četiri ostavljena izdanka po žbunu lepezasto rašire po žici.

Uporedo sa rezidbom sledi i đubrenje

Sve savete stručnjaka vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u svom kupinjaku, zasađenom na 24 ara, primenjuje i iskusni proizvođač ovog voća Dragiša Stojilković iz Rataja. Uporedo sa pripremama za rezidbu kupine on se priprema i za đubrenje zasada veštačkim đubrivom koje bi trebalo da završi do 20. marta.

Kupine umesto tradicionalnog povrtarstva

"Vreme je i za sprovođenje takozvanog zimskog prskanja kupine bakrom. Nadam se da će vreme da nam dozvoli da to sve odradimo do početka rezidbe. Pri krojenju ne nameravamo da sečemo sve lastare. Ostavićemo po jedan više zbog mogućih mrazeva. Lastare ćemo ostaviti da budu veće dužine, pa kad prođe opasnost od mrazeva poseći ćemo ih na desetak centimetara od zadnje žice", kaže Dragiša.


Tagovi

Uzgoj kupine Rezidba kupine Lastari Izdanci Dragiša Stoiljković Nebojša Mladenović Prolećna sadnja


Autorka

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Bašta za mene to je opuštanje, uzivanje. Sa svakom biljkom ja kao da sama pustim korenje... Pročitaj celu belešku »