• Sadnja voća
  • 11.10.2020. 16:00

Pre sadnje voća u jesen uradite analizu zemljišta i pravilno đubrenje

Jesen je bolja za sadnju voća što korenov sistem sadnice odnosno mlade biljke radi u toku zime. Međutim, pre sadnje, vrlo je važna pravilna priprema parcele.

Foto: Depositphotos/modfos
  • 198
  • 19
  • 0

Voćari bi ovaj period godine trebalo da iskoriste za sadnju voća, a razlozi za jesenju, a ne prolećnu sadnju su pre svega u boljem prijemu sadnica, adekvatnija vlažnost zemljišta i vazduha, preporuka je stručnjaka za voćarstvo koji su govorili za Agroklub.

"Jesen je bolja za to zato što korenov sistem sadnice odnosno mlade biljke radi u toku zime, primi se za tih nekoliko meseci i kada dođe proleće ona odmah kreće, dok one posađene u proleće neretko boluju jedan određeni period, a ako nastupi suša izvestan broj biljaka se i ne primi", objašnjava diplomirani inženjer zaštite bilja Verko Kačarević iz Vinče kod Topole. 

Analiza zemljišta pre svega

Međutim, pre sadnje, vrlo je važna pravilna priprema parcele, napominje stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Kragujevac Biljana Milosavljević. To podrazumeva prethodno urađenu agrohemijsku analizu.

"Mora se videti kakva je kiselost zemljišne parcele i na osnovu toga dobija se preporuka za đubrenje. Pre sadnje preporučuje se i stajnjak. Na osnovu analize i pravilnog đubrenja sprovodi se zaoravanje đubriva i stajnjaka. Treba koristiti organsko gnojivo u srazmernoj količini", ukazuje Milosavljević.

Kako đubriti mladi zasad voća?

Po hektaru bi trebalo rasporediti oko 40 tona stajskog đubriva i, shodno hemijskoj analizi, dodati kalcijum-karbonat pre oranja ukoliko za tim ima potrebe, odnosno ako je pH vrednost ispod šest, dodaje Kačarević.

"Nakon zaoravanja sledi ravnjanje terena tanjiračama, drljačama, ili frezerima, bitno je da se zemlja usitni i površina postane ravna", napominje inženjer zaštite bilja.

Razmeravanje placa

Potom treba uraditi razmeravanje placa i određivanje pravilnog rasporeda voćnih vrsta bez obzira na to da li se radi o intenzivnom ili ekstenzivnom zasadu.

"Na primer, kada je u pitanju šljiva, po jednom hektaru treba saditi od 400 do 600 sadnica, ako se radi o ekstenzivnom zasadu. Takvu sadnju više i preporučujem jer je kasnije lakše obaviti obradu i sve što je neophodno u voćnjaku", objašnjava Milosavljević.

Pravac redova u voćnjaku trebalo bi da bude sever-jug, napominje Kačarević i dodaje da je, posle razmeravanja, sledeći proces markiranje mesta za jamiće i kopanje rupa koje se može obaviti na više načina, u zavisnosti od voćne vrste.

Koliki treba da bude razmak među voćem u amaterskim zasadima?

"Može se raditi ručno sa ašovom gde se sprovodi kopanje jamića u principu 25x25 cm i 25 cm u dubinu. Drugi način je da se sa burgijama, koje se kače na traktor, kopaju jamići i iskopaju se malo dublji do 50 cm. Postoji i treći način, kada se radi o jabukama koje se sade dosta gusto. Plugom se prave brazde i onda se sadi pošto tu idu biljke od 70 do 80 cm jedna od druge", objašnjava Kačarević i dodaje da se rupe mogu kopati i uz pomoć mašina, ali je potrebno da se dobro obavi nagažavanje jer sloj zemlje, nakon mašinskog kopanja, ostane rastresit i može doći do problema u ostvarivanju kontakta između korenovog sistema i zemlje.

Ne potapati korenov sistem u hemikalije

Pre kopanja rupe, dodaje Milosavljević, potrebno je zarezati sadnice, iseći korenove žile da bi koren pustio sokove i lakše ostvario prijem sa zemljištem.

"Sadnicu treba sat do dva pre sadnje potopiti u goveđu balegu i vodu. Nakon spuštanja u zemlju, potrebno je zaliti vodom i nagaziti nogama, pritsnuti tako da ne ostane šupljina u zemljištu i posle toga zaliti sa oko 20 litara vode."

Za vreme vanrednog stanja, Milan Jovičić sadio voće

Najveće greške koje se prave prilikom sadnje je to što neki poljoprivrednici potapaju korenov sistem u određene hemikalije čime rizikuju da tako izgore koren te do prijema ne može doći.

"Moja je preporuka da se korenov sistem ne potapa ni u kakve hemikalije nego da se direktno obavi sadnja i da se sprovede zalivanje. Stajsko đubrivo ne sme da dođe u kontakt sa korenovim sistemom i zato je bolje da se kopaju dublji jamići i da ono dođe na dno jamića pa da ide sloj zemlje od 10 cm i onda korenov sistem i zemlja do kraja, tako da će koren, kako raste, ići za hranom", ukazuje Kačarević.

Sadnice kod proverenih proizvođača

Geografski položaj takođe ima veliki uticaj na dalji razvoj biljaka. S toga, bitno je da položaj parcele ima bar 10 odsto nagiba terena, jer ukoliko ga nema, može doći do sakupljanja i zadržavanja vode, truljenja korena, različitih bolesti, izmrzavanja.

Milosavljevićeva napominje i da je posebno važno da sadnice budu sertifikovane, kupljene kod proverenih proizvođača ili u poljoprivrednoj apoteci kako bi se osigurali zdravstveno bezbedni uslovi.

"Time voćari mogu da budu sigurni da biljka nema bolesti, a takođe dobiju i potvrdu odnosno sertifikat koji garantuje ispravnost sadnica", ukazuje sagovornica Agrokluba.

Nakon sadnje, u zimskm mesecima treba pratiti rast i razvoj biljaka, a posebno obratiti pažnju na zaštitu u prvoj godini, jer je od velikog je značaja to hemijsko tretiranje i svakako, dodaje, u proleće sledi prvo prskanje.

Zaštita od divljači

U zimskom periodu poželjno je i ograditi parcelu zbog problema koje može da stvori divljač, napominje Kačarević.

Zaštita voćaka od divljači i glodara - ribljim uljem, svinjskom masti i ljudskom kosom?

"Ko nema uslova da ogradi, može da stavi zaštitnu mrežicu na posađenu sadnicu zato što zečevi obično mogu da naprave problem ili srna koja dođe i oguli sadnicu."

Borovnice sve više u Šumadiji

S druge strane Milosavljevićeva ističe da osetljive voćne vrste, poput kajsije, nikako ne treba saditi gde ima velikog strujanja vazduha.

"Parcela gde je novi zasad mora da bude bar sa jedne strane zaštićena prvih godina zbog prijema i ukorenjavanja. Posebno treba paziti na to jer se u poslednjim godinama sve više šire zasadi pod kajsijom, a ona je sklona izmrzavanju, te ne sme biti pored vode i izložena provetravanju", objašnjava dodajući da su najotpornije šljiva i jabuka.

Poslednjih godina povećavaju se i zasadi pod lešnikom i orahom, a borovnica sve više uzima maha u Šumadiji, međutim, zahteva i velika ulaganja.


Tagovi

Sadnja voća Biljana Milosavljević Jesenja sadnja voća Verko Kačarević Đubrenje voćnjaka Sertifikovane sadnice Nagib terena Razmeravanje placa


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Divlja ruza, sipurak. Ja krenula u berbu