Šta treba da uradimo pre sadnje? Kako prepoznati dobru sadnicu? Koje voćne vrste se ne podnose, a koje bolje rastu kada su u blizini?
Rano proleće je vreme kada još uvek možemo posaditi sadnice voćaka, bobičastog voća, ukrasnog drveća i grmlja. Svi maštaju o svom voćnjaku, lepo uređenom dvorištu, ali iza toga je mnogo rada, strpljenja, utrošenog vremena i znanja.
Prvi rod posađenih voćnih sadnica možemo očekivati posle tri do sedam godina u zavisnosti od vrste i tipa. Veoma je važno da na početku uradimo sve kako treba, jer je greške koje napravimo prilikom sadnje veoma teško ispraviti. Držimo se određenih pravila.
Pre nego što krenemo u kupovinu voćnih sadnica potrebno je da imamo uređenu i pripremljenu parcelu, da napravimo plan sadnje, da se raspitamo o cenama sadnica, da znamo s kakvim finansijskim sredstvima raspolažemo, imamo li logistiku za prevoz i sadnju.
Nije sadnja samo kupiti sadnice i razbacati po njivi. Sve greške ćemo platiti u budućnosti. Treba da vidimo kolika je površina parcele ili mesta sadnje, koju vrstu možemo posaditi i na kojoj podlozi. Za manju površinu možete odabrati vrste i sorte koje ne odlikuje bujan vegetativni rast. Izborom podloga na koju je sorta kalemljena možemo odrediti da li će voćno stablo imati veću ili manju krošnju, odnosno rast. Odabraćemo period zrenja. Za većinu voćnih vrsta imamo rane, srednje rane, srednje kasne i kasne sorte. To znači da imamo dug period berbe ako posadimo sorte iz različite grupe zrenja.
Potrebno je precizno odmeriti razmak na koji sadimo sadnice. Tako ćemo znati koliko nam sadnica treba.
Takođe, veoma je bitan izbor sorti. Neke voćne vrste su samooplodne, dok će vam za druge trebati oprašivači.
Kod sadnje mešovitog voćnjaka potrebno je znati koje sadnice možete posaditi jedne pored drugih. Tako jabuka ne podnosi trešnju i kalinu, ali odlično uspeva pored kruške, višnje i šljive. Kruške su odlične pored jabuke, ali neće uspevati pored trešnje, šljive i kaline. Šljiva ne podnosi brezu, jer joj ona oduzima hraniva.
Prilikom kupovine pažljivo pregledajte sadnice. One ne smeju da budu polomljene, da su na njima vidljive rane, kapanje biljnog soka - smole, ne sme da bude promena na kori. Pupoljci moraju da budu vitalni, živi, a kora zrela. Najvažnije je da na njima nema simptoma oboljenja i prisustva štetočina. Treba vam zdrav i kvalitetan sadni materijal. Pregledajte mesto kalemljenja iznad korenovog vrata. Birajte sadnice s dobrim razgranjanjem, na kojima nema preklapanja grana i gde su grane pravilno raspoređene u kružnu projekciju krošnje. Ugao otklona kod grana treba da je oko 45º. To je opšte pravilo, jer neke sorte imaju veći ili manji ugao. Radi se o sortnoj karakteristici.
Sada u prodaji možemo pronaći sadnice golog korena, zatim one koje imaju korenovu balu u kesi i sadnice u posudama. Sadnice mlađe od tri godine se bolje ukorenjuju.
Kod odabira sorti birajte one koje dobro rastu i razvijaju se u vašem klimatskom području. Neke sorte su stvorene za visokointenzivne zasade, a mnogi vikendaši i amateri prednost daju starim sortama sa njihovog područja. One su prilagođene na mikroklimu, otpornije na bolesti i ne traže intenzivnu rezidbu. Kada se odlučite za kupovinu sorte koja nije tipična za vaše podneblje, pripremite se za dodatnu negu i održavanje.
Sadnja voća: Šta je bolje - burgija, bager ili sadnja u brazdu?
Kada kupujete voćne sadnice s golim korenom potrebno je dobro pregledati u kakvom je stanju. Ovakve sadnice imaju manu što im se koren brzo isušuje. Najbolje je da ih kupite direktno iz rasadnika kako bi smanjili izloženost korijena van zemlje. Dogovorite se s rasadničarem kada će ih iskopati za vas kako bi ste mogli doći te ih što pre odvesti i posaditi.
Ukoliko ste kupili sadnice koje su duže stajale, potrebno je da aktivirate koren potapanjem u smesu vode, ilovače i goveđe balege u odnosu 1:1:1. U ovu smesu uronite koren najmanje dva sata pre sadnje.
Tagovi
Autorka
