• Višegodišnji zasadi
  • 23.03.2020. 07:30

Prolećno đubrenje voćnjaka i vinograda - obavite ga na vreme

Prihrana se obavlja nakon zametanja plodova sredinom ili krajem aprila azotnim ili NPK đubrivima s naglašenim azotom, a primenjuju se na celoj površini zasada.

Foto: JumpStory
  • 742
  • 74
  • 1

Đubrenje predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera. Daje osnovna obeležja voćnjaku i najviše doprinosi intenzitetu voćarske proizvodnje. Pravilnim đubrenjem poboljšavamo strukturu tla, regulišemo trajanje vegetacije, povećavamo otpornost na mraz, bolesti i štetočine te osiguravamo trajnost i dugovečnost voćke.

Hemijska analiza zemljišta je najbitnija

Hemijskom analizom tla utvrđujemo nivo hemijskih (pH, karbonati, EC) i fizikalnih svojstava te nivo hranjivih elemenata. Saznajemo kog elementa ima previše ili premalo te na taj način primenjujemo potrebno gnojivo. 

Redovno đubrenje voćki

U redovnoj razlikujemo đubrenje mladih zasada i zasada u rodu.

Najvažniji elementi za svaku voćku su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je preko potreban i sastavni je deo organa i tkiva voćaka, a najviše ga ima lišće, cvetni pupovi, plodovi i semenke. Fosfor je važan za formiranje i funkcioniranje reproduktivnih organa. U mlađim grančicama ima ga više nego u starijim, kao što ga ima više i u formiranom tkivu nego u kori i grančicama.

Đubrenje jabuke: Azot i kalijum utiču na crvenu boju ploda

Kalijum voćke uzimaju iz zemljišta u velikim količinama i tog elementa ima više u mlađim nego u starijim organima, a osim toga ima ga i više u pupovima rodnih izbojaka nego u pupovima nerodnih. Ovaj element ima vrlo važnu ulogu u životu voćke, pa se zbog njegovog manjka javljaju različiti poremećaji.

Đubrenje mladih voćaka

Mladim voćnjacima nazivamo sve one koji su u razdoblju intenzivnog rasta i razvoja, a to razdoblje obuhvata vreme od sadnje voćke, pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s obeležjem predviđenog uzgojnog oblika.

Prve godine, u osnovnu gnojidbu s gustim sklopom, đubri se po jednoj voćki s 0,15 do 0,25 kg s jednim od kompleksnih gnojiva NPK 7-20-30 ili NPK 5-15-30. Ako se radi o ređem sklopu, po jednoj voćki dodaje se 100-150 grama.

Isto tako u prvoj godini, početkom vegetacije obavlja se prihranjivanje s 30 - 50 grama UREE ili 50 -70 grama KAN - a ili 100 – 120 grama NPK 15-15-15 po stablu.

Posadio sam voćku - šta sad da radim?

U drugoj godini, ono se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, samo što se količina povećava za 50 odsto, dok u trećoj i ostalim godinama obavlja se po celoj površini voćnjaka. Važno je kod prihranjivanja mladih voćaka koje se slabije razvijaju dodati veće količine azota.

Đubrenje zasada u rodu

U ranom prolećnom unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godišnje količine s jednim od njegovih đubriva ili kompleksnim NPK s naglašenim sadržajem azota kao što su to NPK 20-10-10 i NPK 15-15-15, a obavlja se prilikom prve prolećne obrade zemljišta.

Prihrana se obavlja nakon zametanja plodova sredinom ili krajem aprila azotnim ili NPK gnojivima s naglašenim azotom, a primenjuju se po celoj površini zasada. Za visok prinos jezgričavog i koštičavog voća potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota (N), 70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O).

Za vinograde se koristi Urea, NPK i KAN

Mladi vinogradi koji su dali svoj prvi rod đubre se s nešto manjom količinom jer su i prinosi manji. Primenjuje se 370 kg/ha NPK 7-14-21 ili 260 kg/ha NPK 5-15-30 ili 325 kg/ha NPK 8-16-24. Ovim količinama podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a azot se dodaje u nekoliko obroka najčešće u dve prihrane, i to početkom vegetacije i posle cvetanja.

Od čega zavisi rodnost vinograda?

Prva prihrana Ureom obavlja se rano u proleće prilikom prve obrade tla jer će najveći deo azota vinova loza iskoristiti do cvetanja za intenzivan porast mladica. Urea se mora plitko uneti u tlo radi sprečavanja gubitka ovog elementa isparavanjem. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodanu pri jesenskom đubrenju, oko 130 kg/ha ili 13 g/m2.

U maju se nakon cvetanja obavlja još jedna prihrana KAN-om N (MgO) 27 (4,8) u količini 100-130 kg/ha ili 10-13 g/m2 zavisno od količine zametnutog roda.


Tagovi

Prolećno đubrenje Voćke Vinograd KAN UREA NPK Azot Fosfor Kalijum Mlade voćke Analiza zemljišta


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.