Krošnje i korenje drveća, zasađenih voćaka i grmlja, mogu zauzeti veliku površinu i napraviti štetu. Dobrim planom sadnje mogu se izbeći mogući problemi u budućem periodu.
Mnogi uzgajivači amateri i oni koji se samo vikendom bave uzgojem voća, naći se u u neprilici kada budu trebalo da odrede na kojoj udaljenosti od ograde i objekata mogu posaditi voćne sadnice ili sadnice drveća i ukrasnog grmlja.
Ovaj jednostavan zadatak može kasnije stvoriti veliku glavobolju. Iz želje da se što više iskoristi prostor, nalaze se suviše blizu granice sa komšijama.
Ipak, kada su jednom posađene tokom vremena rastu i razvijaju se. Njihovo korenje i krošnja zauzimaju sve veći prostor i postaju pretnja za ogradu, smanjuju vidljivost u saobraćaju. Takođe, mogu uništiti trotoar, smetaju komšijama zbog stvaranja hlada iznad bašte ili vinove loze, ali i usled opadanja listova i plodova.
Kako bi se izbegli problemi u budućem periodu potrebno je znati:
Koliki treba da bude razmak među voćem u amaterskim zasadima?
Na osnovu ova četiri parametra možemo napraviti plan sadnje. Dobrim planom mogu se sprečiti potencijalni problemi zbog posađenog drveća, voćaka ili ukrasnih grmova.
Prostor kojim se raspolaže uslovljava izbor biljne vrste u pogledu visine i mesta koje zauzima razvijeno stablo. Svakoj sadnici treba osigurati određene uslove za rast i razvoj. Veoma često greške se prave kada se posadi mladica, a ne uzimaju se u obzir dimenzije koje to stablo može imati u nekom budućem periodu. Ukoliko raspolažemo sa malim prostorom, a ipak želimo zasaditi neku voćnu vrstu, možemo razmisliti o voću koje zauzima manje prostora ili slabije bujne sorte kalemljene na kržljave podloge.
Posebno treba izbegavati sadnju preblizu štala ili nekih drugih prostorija, ali i u njihovoj sjeni. Bez obzira šta će se zasaditi, potpuna zasenjenost neće odgovarati ni jednoj drvenastoj vrsti.
Što se tiče izbora biljke, tu postoje velike mogućnosti različitih sorti, križanaca. Kada su u pitanju voćne sadnice, treba znati da one kalemljene na podlogu sejanac intenzivnije rastu, formiraju veću krošnju u odnosu na iste sorte kalemljene na kržljavu podlogu.
Visina ograde deluje na blizinu sadnje i na izbor biljne vrste koja se želi posaditi.
Stabla koja su visoka i formiraju široku krošnju potrebno je najviše udaljiti od ograde. Najmanje rastojanje neophodno je da iznosi tri metra. Bor, hrast, breza, jabuka i kruška (kada su kalemljenje na semnjak ili bujnu podlogu) trebalo bi posaditi najmanje na četiri od ograde.
Vrste koje formiraju srednju visinu stabla, najmanje do tri metra, sade se na udaljenost od tri do dva metra.
Grmovi i niska stabla čija visina ne prelazi 2,5m, mogu da se sade na udaljenost od jedan do 0,5m.
Zaštita voćaka: Ne ostavljati stajnjak uz tek posađena stabla
Prilikom sadnje treba uzeti u obzir i pravac kretanja vetra jer može odneti lišće sa vašeg stabla i začepiti oluke na susednoj kući ili objektu.
Treba obratiti pažnju i na korenje drveća. Neke biljke imaju veoma jak korenov sistem i mogu oštetiti vodovodne i kanalizacione cevi, podizati trotoar, ogradu pa čak i uništavati temelje konstrukcija.
Tagovi
Autorka
