Stajsko đubrivo nije dobro stavljati blizu voćke, a plodovi koji ostanu na granama idealni su za jaču pojavu bolesti u narednoj vegetaciji.
Mnogi voćari koji imaju manje stabala često prave veliku grešku. Oko posađene voćke slažu stajnjak koji nagriza koru što vremenom dovodi do njenog pucanja, ulaska bakterija, gljivica i virusa, a na kraju i do sušenja stabala.
Naročito je osetljivo tek posađeno drveće, a ako je spojno mesto, odnosno, kalem u ravni zemljišta ili malo iznad, doći će do izbijanja prirasta iz spavajućih pupoljaka u delu oko kalema, zatim do iscrpljivanja voćke, njenog slabijeg rasta i rodnosti.
Idealno je da spojno mesto bude barem pet centimetara iznad zemlje, najbolje do desetak centimetara, kako bi stablo moglo nesmetano da "diše". Stajnjak se stavlja takođe barem pet centimetara oko debla jer su korenove dlačice blizu površine tla i brže će da upiju hranljive materije koje će se, naročito preko zime, rastvarati i ispirati u dublje slojeve. Greška je ako se stajnjak ostavi i daleko od tek posađene voćke.
Isto tako pogrešno je ako se stajsko đubrivo "natrpa" oko mladice i prekrije spojno mesto jer izaziva već pomenuti efekat da biljka ne može da diše. Podrazumeva se da bi stajnjak trebalo da bude barem godinu dana star. Ako nije zgoreli, treba mu više vremena da se razgradi u zemlji.
Rešenje je u tome da se ovo organsko đubrivo svake godine rasipa na sve većoj udaljenosti. Koliko je široka krošnja, u tom prečniku bi trebalo da se ostavi hranivo, isfrezira i tako brže unese u zemljište. Isto što se radi sa stajnjakom, može da se uradi i sa mineralnim NPK đubrivom koje se, kao i organsko prvo stavlja u rupu, pokrije zemljom, a nakon sadnje posipa se u neposrednoj blizini voćke. I ono ne bi trebalo da dodiruje koru.
Jesen i zima idealni su i za uklanjanje mumija iz krošnji drveća jer predstavljaju izvor zaraze u narednoj vegetaciji, naročito Monilie plodova. Ovo je izraženo kod jabuka, šljiva, krušaka i breskvi pa, kada vidite mumificirane plodove sa beličastim nakupinama askusa sa sporama, znajte da će borba sa bolestima biti teža u sledećoj godini.
Naravno da je proizvođačima sa velikim brojem stabala teže da pokupe sve ovakve plodove, koji se inače mogu zadržati dugo na granama, ali bilo bi bolje i finansijski isplativije da to urade nego da koriste više fungicida u zaštiti.
Period mirovanja vegetacije vreme je i za uklanjanje obolelih i osušenih stabala iz zasada koja su takođe izvor zaraze u idućoj vegetaciji. Na primer kod krušaka, ona koja su sa crnim granama i listovima u obliku pastirskog štapa, predstavljaju rizik za širenje Erwinie amylovore, bakteriozne plamenjače jabuka i krušaka koja pričinjava ogromne štete u voćnjacima.
Neophodno je što pre ih ukloniti, spaliti i tako sprečiti širenje zaraze koja se može očekivati naročito u proleće sa mnogo padavina.
Tagovi
Autor
