Malinjaci su u lošem stanju, u zemljištu nema dovoljno vlage, a može se očekivati da na većini parcela rod bude manji i do 50 odsto, ocenjuju stručnjaci.
Izuzetno blaga zima, nedostatak padavina tokom zime i proleća i cvetanje voća kad mu vreme nije, ne pamti se u poslednje tri decenije. Već sada je izvesno da je zbog takvih vremenskih uslova u Kolubarskom okrugu najveće štete pretrpela malina.
"Proleće kakvo smo imali ove godine ne pamtim za poslednjih 30 godina. Tokom zime nije bilo padavina, pa su onda rano počele da cvetaju sve voćne vrste, a već sada je izvesno da su najveće štete, što se voća tiče u Kolubarskom okrugu, u malinjacima", kaže stručni saradnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo Jovan Milinković.
Kako pojašnjava, malina je biljka koja ima plitak korenov sistem. Tako mala količina padavina, oko 50 milimetara koliko je bilo u prva tri meseca ove godine, dovele su do toga da biljke budu nerazvijene.
"Rodne grančice su ostale kratke. Dužina im je od pet do 15 centimetara. Mali je broj cvetova bio na rodnim grančicama, tako da se može očekivati veoma mali prinos."
Za sada, stručnjaci još uvek ne mogu da procene za koliko će biti smanjen ovogodišnji rod.
"To može biti i do 50 odsto, jer kada se pogleda na terenu, vidi se da su malinjaci u jako lošem stanju. Evidentno je da poljoprivredni proizvođači nisu bili pripremljeni za ovako ekstremne vremenske uslove. Niko nije mogao očekivati da u rano proleće nema padavina, a da sa druge strane imamo visoke dnevne temperature", kaže Milinković, dodajući da je trebalo navodnjavati parcele.
"Oni koji gaje malinu obično to rade neposredno pre i tokom berbe. Tada najviše vode treba biljkama. Niko nije bio pripremljen za ovakve vremenske uslove. To je samo još jedan dokaz da su nam klimatske promene došle mnogo ranije nego što smo uopšte počeli da pričamo o njima i mora se brzo reagovati i tražiti način da se prevaziđu."
Milinković ocenjuje da problemi u malinarstvu nisu skorijeg datuma, već da datiraju decenijama unazad, još od vremena kada smo bili broj jedan u svetu po proizvodnji ovog voća.
"Počelo je sa stagnacijom, pa sa smanjenjem površina, a nove tehnologije teško dolaze do naših proizvođača. Treba ulagati puno novca i rada da bismo popravili stanje, počevši od sadnog materijala", napominje ovaj stručnjak.
Kakvo nas leto čeka? Objavljena sezonska prognoza poznatog prognostičkog centra
Navodnjavanje, dodaje on, pokazalo se kao veoma važno i biće problematično i u budućnosti, jer padavina nema onda kada su potrebne.
"Imamo jake pljuskove u kratkom vremenu i čak i ako padavina ima dovoljno u periodu rasta biljke, ta voda se ne zadržava dugo, tako da se tehnologija gajenja maline mora menjati."
Nešto svežiji majski dani, ali i noćne temperature i nedostatak vlage u zemljištu malo su usporile vegetaciju biljaka. Kao što je i znatno ranije cvetala, tako će i vreme zrenja biti bar desetak dana ranije, nego što je to uobičajeno.
"Malina je počela da cveta i dvadesetak dana ranije nego što bi trebalo, ali suša i nedostatak vlage su usporili razvoj biljaka. Sve te fenofaze u razvoju biljaka su bile usporene, a šta će na kraju biti, videćemo. Od padavina će sve zavisiti, ali je sigurno da će bar desetak dana ranije početi da zri u odnosu na ranije godine", nagoveštava naš sagovornik.
U pojedinim krajevima malina polako počinje da pristiže i za desetak dana će početi berba. Veliki problem i ove godine za proizvođače malina jeste kako naći radnike. Oglasni prostori su prepuni potražnje za beračima maline, ali je problem je što se još uvek ne zna otkupna cena.
"Kada se sagleda stanje u malinjacima u našem kraju, berača će biti dovoljno, jer se ne mogu očekivati neke velike količine. U nekim drugim krajevima situacija je nešto malo bolja, a što se tiče otkupne cene, verovatno će biti i nešto viša od onih 350 dinara koliko su malinari rekli da bi trebalo da bude najniža. Ali sve funkcioniše po sistemu ponude i tražnje i ako bude manji rod, cena će sigurno biti veća."
Sastanak sa ministrom završen, otkupna cena maline i dalje nepoznata
Prosečni prinosi u valjevskom kraju su oko šest do sedam tona po hektaru, ali kako stručnjaci procenjuju, ove godine to će biti znatno manje.
Poljoprivredni proizvođači kod kojih su ovih dana počeli da stižu prvi plodovi na pijacama ih nude kupcima po ceni od 500 dinara za kilogram.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Iz Beograda među feketićke višnje - prave organski sok i jedinstveno ulje od koštica
Ako su voćke ponovo olistale, morate reagovati pre zime
Oluja im uništila skoro 5.000 stabala kajsija, a još otplaćuju kredit
Rezidba smokve u jesen: Kako pravilno oblikovati stablo i zaštititi ga od zime?
